Godina za nama bila je druga najtoplija u Srbiji od 1951. godine, pokazuje novi bilten Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ). Srednja godišnja temperatura vazduha iznosila je 12,1 °C, a jedina toplija godina do sada bila je 2019.
Kako se navodi, u većem delu zemlje 2022. bila je u kategoriji veoma toplo i ekstremno toplo. U Somboru i Negotinu bila je to najtoplija godina u istoriji merenja, a na Paliću, u Novom Sadu, Zrenjaninu, Kikindi, Valjevu, na Crnom Vrhu i Zlatiboru – druga najtoplija.
Odstupanje srednje godišnje temperature vazduha u odnosu na referentni period (1991-2020) kretalo se između 0,6 °C u Leskovcu do 1,4 °C u Negotinu i Novom Sadu.
Važno je imati u vidu da se referentni period odnosi na poslednjih trideset godina kada je ozbiljno zagrevanje već zabeleženo što znači da je porast temperature još viši ukoliko se poredi sa stanjem od sredine 19. veka. Praksa ažuriranja referentnog perioda je standardizovana u meteorologiji.
Kada je reč o Beogradu, prošla godina – sa srednjom godišnjom temperaturom od 14,5 °C – bila je druga najtoplija od davne 1888. kada je počela da radi ovdašnja meteorološka stanica.
Srednja godišnja temperatura je, na nacionalnom nivou, bila za oko 1 °C viša u odnosu na normalu, pokazuju podaci.
Deset najtoplijih godina u Srbiji otkako se vodi evidencija desile su se posle 2000. Sve toplije godine, kako globalno tako i kod nas, pokazatelj su klimatskih promena.
„Činjenice da je 2022. bila druga najtoplija godina u Srbiji, i da je deset najtoplijih godina osmotreno od 2000. godine na ovamo, jasno pokazuju koliko je klima znacajno promenjena, a klimatski sistem planete van ravnoteže”, kazao je meteorolog i profesor, dr Vladimir Đurđević.
„Nažalost u godinama koje dolaze možemo očekivati da se trend zagrevanja planete nastavi, s obzirom na to da smo i dalje daleko od potpune implementacije Pariskog sporazuma.”
U većem delu Srbije zabeleženo je od 40 do 70 tropskih dana što je za pet do 26 tropskih dana više od prosečnog broja za referentni period. U glavnom gradu bilo je 65 tropskih dana što je za 25 dana više od prosečnog broja za referentni period.
Sa druge strane, broj ledenih dana bio je ispod proseka za između šest i šesnaest dana. Tokom 2022. bio je u intervalu od jedan u Somboru i Zaječaru, do osam u Požegi, u Beogradu tri, a u višim predelima od 28 u Sjenici do 66 dana na Kopaoniku.
Najviša dnevna temperatura vazduha u toku 2022. godine izmerena je 23. jula u Smederevskoj Palanci i iznosila je 40,6 ºC.
U većem delu Srbije godišnja količina padavina bila je u granicama proseka, a na zapadu i u delu istočne Srbije ispod proseka. Kišno je bilo na području Dimitrovgrada, Kopaonika i Smederevske Palanke, veoma sušno bilo je u Požegi, a ekstremno sušno u Valjevu. U Požegi je 2022. četvrta najsušnija godina, a u Valjevu druga najsušnija u proteklih 97 godina.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Godina je na većem delu teritorije započela toplotnim talasom koji je trajao od 31. decembra 2021. do 6. januara 2022. Temperature su bile nadprosečno visoke i tokom maja u određenim predelima – te je prvi nalet toplote registrovan na severu (12-17. maja), a drugi u delu centralne, južne, zapadne i jugoistočne Srbije (24-28. maja).
Tokom leta, inače trećeg najtoplijeg kod nas, zemlju su pogodila četiri toplotna talasa.
Kako stoji u izveštaju – u toku jeseni jedan toplotni talas je registrovan krajem oktobra i početkom novembra u Negotinu, Vranju, Sjenici i na Kopaoniku, dok ih je u Zaječaru u istom periodu bilo dva.
Globalno gledano, prema podacima Službe za klimatske promene Kopernikus, 2022. je bila peta najtoplija. Naučnici upozoravaju da je pitanje trenutka kada će rekord za najtopliju godinu biti ponovo oboren.
