Tokom januara 2023. godine u Amazonskoj prašumi opustošena je površina od 167 kvadratnih kilometara, pokazuje sistem DETER u sklopu brazilskog Nacionalnog instituta za istraživanje svemira (INPE). To je za 61% manje nego tokom istog meseca 2022. kada je nestalo 430 kvadratnih kilometara Amazonije.
Ovo je prvi mesec otkako je na vlasti novi predsednik Luiz Inasio Lula da Silva, koji je na ovoj poziciji zamenio desničara Žaira Bolsonaroa. Nakon što je u novembru prošle godine izabran za lidera Brazila, Lula je obećao da će težiti nultom rašumljavanju Amazonske prašume do 2030.
„Zapaženi pad u krčenju šuma za januar 2023. (posebno u Amazoniji) u poređenju sa istim periodom prošle godine je pozitivan”, ocenio je Danijel E Silva, brazilski stručnjak za konzervaciju u Svetskoj fondaciji za prirodu. „Međutim, i dalje je previše rano da govorimo o trendu preokreta s obzirom na to da bi deo smanjenja mogao da bude povezan sa većom pokrivenošću oblacima u ovo doba.”
„Sistem DETER koristi satelistske snimke dobijene iz optičkih senzora na koje može da utiče pojava oblaka. Dakle, treba da obratimo posebnu pažnju na podatke u narednim mesecima”, zaključio je on.
Kada je reč o tekućem mesecu, situacija ne deluje jednako obećavajuće. Štaviše, od početka februara do petka prošle nedelje krčenje Amazonske prašume dostiglo je 209 kvadratnih kilometara, što je najveća brojka od 2015. kada je počelo posmatranje ovog svetski značajnog bioma.
Uprkos tome što mesec još nije gotov, već je nestalo 5% više Amazonije u odnosu na februar 2022. kada se deforestacija dogodila na 199 kvadratnih kilometara.
Kako navodi medij Brazilian Report, moguće je da povećanje iskrčene teritorije Amazonske prašume tokom februara upravo nastalo kao posledica toga što su sateliti usnimili januarsku deforestaciju danima ili nedeljama nakon što se zaista desila.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Uprkos osmotrenom godišnjem padu u prvom mesecu 2023, iskrčena mesečna površina Amazonije i dalje je bila veća nego tokom dve godine Bolsonarovog mandata kada je iznosila 136 kvadratnih kilometara (2019) i samo 83 kvadratna kilometra (2021).
Ipak, za vreme predsedništva ovog desničara, prosečna godišnja stopa deforestacije skočila je za 75% u poređenju sa decenijom ranije. Bolsonaro je donosio politike koje su išle u korist poljoprivrede i industrije seče drveća koje su glavni krivci za nestanak Amazonske prašume.
Inače, Brazil je šesti najveći emiter gasova sa efektom staklene bašte na svetu, a ogroman udeo u tome ima upravo uništavanje Amazonije, kojim se oslobađa ugljen-dioksid uskladišten u stablima, kao i ispaša stoke na raskrčenom zemljištu koja ispušta metan.
S obzirom na nadnacionalni značaj Amazonske prašume kao ponora ugljenika i na njenu ogromnu biološku raznovrsnost, stanje se pomno prati na globalnom nivou. Imajući to u vidu 2009. osnovan je fond za Amazoniju čiji su glavni donatori Norveška, Nemačka i brazilska naftna kompanija Petrobras.
