Danas, 27. februara 2023. godine, obeležava se 70 godina od potpisivanja Londonskog sporazuma, kojim je Zapadnoj Nemačkoj otpisano 50% spoljnog duga koji je nastao pre, tokom i posle Drugog svetskog rata.
S tim na umu, malo pre 16 sati, članice i članovi pokreta Extinction Rebellion Srbije (Bunt za opstanak) izašli su ispred Nemačke ambasade u Beogradu da predaju pismo sa zahtevom za otpisivanje dugova Globalnog juga, koji uključuje i Srbiju.
Jedna od zemalja koje su 1953. Londonskim sporazumom otpisale polovinu duga Zapadne Nemačke bila je Federativna Narodna Republika Jugoslavija.
Danas se Srbija, kao najveća “naslednica” Jugoslavije, sve više zadužuje. Kako se navodi, činjenica je da Srbija sada koristi 7% budžeta Republike za otplaćivanje kamata na dugove – ne za otplatu dugova, a još manje za suzbijanje klimatske i biodiverzitetske krize koje su već sa nama, i koje će imati sve strašnije posledice.
Neke od drugih zemalja koje su 1953. dozvolile Nemačkoj da doživi takozvano ekonomsko čudo kroz ovo rasterećenje duga (npr. Argentina, Pakistan i Demokratska Republika Kongo) su sada mnogo više zadužene od Srbije, a Nemačka još i opstruiše bilo kakve napredne korake koji bi ovim zemljama olakšali dužnički teret.
Štaviše, bogate zemlje Globalnog severa, uključujući i Nemačku, koriste zaduživanje zemalja Globalnog juga da ih prisiluju da kompanije iz Globalnog severa eksploatišu sve više fosilnih goriva, drugih ruda i resursa, i time ugrožavaju pogodnost Zemlje za ljudski život. To možemo da vidimo i na primeru Srbije kroz priču o litijumu, saopštio je pokret Extinction Rebellion.
U isto vreme, zemlje Globalnog juga već sada doživljavaju razorne posledice klimatske krize. I u Srbiji se takođe osećaju sve češće i intenzivnije posledice klimatske krize, na primer u obliku intenzivnijih padavina i dužih i češćih suša.
Nemačka je, sa druge strane, četvrti najveći zagađivač, istorijski gledano, a pored toga je i četvrta po veličini glasačka sila u Međunarodnom monetarnom fondu (MMF). Međutim, ona svoju sadašnju ekonomsku moć duguje u velikoj meri otpisu duga 1953. i tada predviđenim izuzetno povoljnim uslovima da Nemačka otplati svoj preostali dug.
Nijednoj zemlji Globalnog juga danas nisu priušteni slični povoljni uslovi – kao što je, na primer, da dugove vraćaju u svojoj valuti, stoji u saopštenju. Ovo samo ilustruje nastavak kolonijalnih veza između Globalnog juga i Globalnog severa, od kojih je Nemačka dosta profitirala, i čije se održavanje potpomaže kroz namensko zaduživanje zemalja Globalnog juga.
Dobra vest jeste da Nemačka može dosta da utiče na otpisivanje duga Srbije i Globalnog juga. Kada bi Srbija ostala bez dugova, ona bi momentalno mogla novac koji koristi za otplaćivanje kamata da preusmeri ka održivoj energiji, poljoprivredi, mobilnosti, i povratku prirode. Imala bi za to 7% budžeta, što je 143,5 milijardi dinara godišnje, ili više od celokupnih subvencija za zaštitu životne sredine, železnicu, energetiku, i poljoprivredu, koje zajedno iznose 133 milijardi, podseća Extinction Rebellion.
Nemačka ne samo da ima moć, već i odgovornost da otpiše ovaj nelegitimni finansijski dug zemalja koje su danas njim najviše pogođene. Gospodin Kristian Lindner, kao nemački ministar finansija, i gospodin Nagel kao čelnik nemačke narodne banke ‘Bundesbank’, nemački su predstavnici u ovim diskusijama u okviru MMF-a i Svetske Banke – zato oni nose odgovornost da preuzmu korak napred i omoguće pravednu i nezavisnu tranziciju u Globalnom jugu, kao prvi smislen korak prema otplati klimatskog duga Nemačke.
Dvadesetog avgusta 2022, tokom Dana otvorenih vrata u Ministarstvu finansija, gospodin Lindner se javno složio da će tražiti otpis duga Globalnog juga tokom svog prebivališta u Vašingtonu, gde je predstavio Nemačku na godišnjem sastajanju čelnika MMF-a i Svetske banke u oktobru 2022.
Ipak, ovo obećanje nije ispunjeno, i prisililo je pokret Debt for Climate (Dug za klimu), da pojača proteste i zauzme Ministarstvo finansija nakon Lindnerovog povratka u Nemačku, 17. oktobra 2022, dok je Extinction Rebellion u okviru iste kampanje u Beogradu održao performans ispred MMF-a 16. oktobra. Kada je Lindner bio ponovo suočen sa aktivistima Duga za klimu u svojoj kancelariji, tvrdio je da vodi pregovore sa afričkim liderima koji vode ovom cilju, te da je ova stvar njegova lična briga.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
U ponedeljak 27. februara, aktivisti žele da ponude Lindneru priliku da stane iza svoje reči i da se javno sastane u Ministarstvu finansija u Berlinu sa predstavnicima Duga za klimu.
Istog dana pokret Extinction Rebellion u Beogradu predao je Nemačkoj ambasadi pismo, u kojem zahtevaju od ministra da se drži svoje reči i da će se boriti za otpis dugova Globalnog juga i Srbije. I istog dana su to uradile desetine pokreta širom sveta, od Buenos Airesa do Vašingtona, i od Pretorije do Džakarte.
Ako je otpis duga bio moguć 1953. godine za zemlju koja je bila odgovorna za Drugi svetski rat, kako bi se osigurala održivost hegemonije SAD-a i sprečilo potpadanje Nemačke pod komunističku vladavinu, sigurno je moguće i otpisati dug zemljama koje su danas najviše pogođene dužničkom i klimatskom krizom, ističu aktivisti.
Tako će se prokrčiti put prema samoodređenoj i pravednoj tranziciji od koje bi benefita imala cela planeta sa neviđenom razmerom klimatskih akcija koje bi potencijalno mogle da ostave trilione evra u fosilnim gorivima u zemlji i koja bi mogla da ne opterećuje ekonomski ugrožene ljude cenom krize koju nisu oni izazvali, zaključuje se.
