Trenutno oko 28% električne energije na globalnom nivou dolazi iz obnovljivih izvora.
Kako bi se porast temperature zauzdao na 1,5 °C, udeo obnovljivih izvora u proizvodnji struje treba više nego da se utrostruči i dostigne 91% do sredine veka, pokazuje novi izveštaj Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA).
Prema autorima, u središtu ostvarenja ambicioznijeg cilja iz Pariskog sporazuma o ograničenju globalnog zagrevanja na 1,5 °C nalaze se elektrifikacija i efikasnost, omogućene razvojem projekata obnovljivih izvora, čistog vodonika i održive biomase.
U toku prošle godine, koju je obeležila energetska kriza, svet je uvećao kapacitete obnovljivih izvora za rekordnih 295 GW, čime su oni krajem 2022. dostigli ukupno 3.372 GW.
Međutim, jaz između onoga što smo postigli i onoga šta bi trebalo da se uradi postaje sve veći: godišnji porast obnovljivih izvora treba da dostigne 1.000 GW do 2030. godine, proračunali su eksperti.
„Suočavamo se sa okrutnom stvarnošću da nismo na dobrom putu da ostvarimo Pariski sporazum”, kazao je generalni direktor Irene, Frančesko La Kamera. „Naša jedina opcija je da pratimo naučno utvrđen put koji najviše obećava i koji u središte rešenja stavlja obnovljivu energiju, a sve to dok vodi zemlje ka energetskoj sigurnosti, smanjenim troškovima i daljem industrijskom napretku.”
Irena je mapirala tri ključne prepreke u zaokretu ka obnovljivim izvorima: nedostatak infrastrukture, izostanak ograbrujućih propisa i politika, i najzad neusklađenost u veštinama i institucionalnim kapacitetima.
Upravo se naš uspeh u borbi protiv klimatskih promena tokom naredne decenija označava kao ključan. Uspešna i blagovremena energetska tranzicija sprečila bi da stanje na našoj planeti postane još užarenije, nepredvidivije i razornije.
Pored povećanja obnovljivih izvora i unapređenja efikasnosti, navodi se i da sistemi za uklanjanje i skladištenje ugljenika treba da porastu sa 0,04 Gt u 2020. na 7 Gt do sredine veka. Preostali ugljen-dioksid, koji oslobode fosilna goriva – prvenstveno kroz industrijske procese i saobraćaj – trebalo bi da se odstrani tehnološkim putem ili da se uskladišti u zemljištu, okeanima i šumama.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Ukoliko se implementiraju sve mere i tehnologije iz Ireninog izveštaja, globalne emisije ugljen-dioksida bile bi drastično smanjene. Štaviše, do 2050. godine bi otišle u minus, odnosno čovečanstvo bi u toku jedne godine uklanjalo više ugljen-dioksida nego što oslobodi.
U susret predstojećem Klimatskom samitu, koji će se održati u decembru u Dubaiju, Irena nudi jasne uvide u to kojim akcijama treba dati prioritet u predstojećem periodu.
„Energetska tranzicija mora da postane strateški alat za pravedniji i inkluzivniji svet”, poručio je La Kamera.
