Fotografija: Flickr / Tim Dennell
Od juna do avgusta, planeta Zemlja doživela je najtoplije leto otkako se vodi evidencija, obeleženo surovim toplotnim talasima i šumskim požarima.
Srednja globalna temperatura iznosila je 16,77 °C, što je za 0,66 °C više od dugogodišnjeg proseka (1991-2020), saopštila je Služba za klimatske promene Kopernikus.
„Naša planeta je upravo pretrpela sezonu ključanja – najtoplije leto u istoriji merenja”, kazao je generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Antonio Gutereš. „Klimatski slom je počeo. Naučnici dugo upozoravaju šta će osloboditi naša zavisnost od fosilnih goriva.”
Vrućine su harale kako severnom Zemljinom poluloptom (na kojoj je bilo leto), tako i južnom na kojoj je bila zima.
Prema naučnim uvidima, „uzavrelost” je, pored antropogenih klimatskih promena, uslovila i jedna prirodna pojava, El Ninjo. Fenomen, čiji je razvoj proglašen početkom juna, kvazi-periodično zagreva vode Tihog okeana, ali je njegovo delovanje na klimu prostorno znatno šire.
Uz srednju globalnu temperaturu od 16,82 °C, mesec za nama plasirao se kao najtopliji avgust od četrdesetih godina prošlog veka. Podaci pokazuju da je bio za 0,31 °C topliji od prethodnog rekordera, avgusta 2016.
Ali nije samo to u pitanju.
Avgust 2023. zapravo je drugi najtopliji mesec u poslednje 83 godine, a Zemlja je bila toplija samo tokom jula – opet ove godine. Rekordno toplim ovogodišnjim julu i avgustu prethodio je jun, koji je takođe najtopliji jun koji smo izmerili do sada.
Svet je, tokom sva tri protekla meseca, bio topliji za oko 1,5 °C nego u predindustrijskom razdoblju.
Uz tako poražavajuć „letnji” bilans, eksperti naglašavaju da bi i ova godina u celini mogla da zaradi epitet najtoplije.
„Globalni temperaturni rekordi nastavljaju da padaju u 2023. godini”, izjavila je Samanta Burges, zamenica direktora u Kopernikusu. „Godina se trenutno rangira kao druga najtoplija, samo 0,01 ºC iza 2016, a ostalo nam je još četiri meseca do kraja.”
„Treba napomenuti da se sve ovo dešava pre nego što osetimo potpuni uticaj zagrevanja El Ninja, koji se uobičajeno odigrava u drugoj godini nakon što se razvije”, dodao je generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije Peteri Talas.
Raniji izveštaji ukazuju na 98% verovatnoće da barem jedna od narednih pet godina bude najtoplija u istoriji merenja i 66% verovatnoće da se tokom barem jedne od njih privremeno prekorači prag globalnog zagrevanja od 1,5 °C u odnosu na prosek u drugoj polovini devetnaestog veka.
Ali to ne znači automatski potpuni neuspeh Pariskog sporazuma zato što se navedena donja granica za zauzdavanje porasta temperature odnosi na mnogo duži vremenski period.
* Srednja letnja temperatura na našem kontinentu bila je 19,63 °C. Tako je, prema Kopernikusovom izveštaju, ovogogišnje leto dospelo na peto mesto najtoplijih u Evropi
* Podsećamo, samo godinu dana ranije, Evropljani su doživeli najtoplije leto do sada koje je odnelo preko 60 hiljada života
* Srbija je, kako pokazuju merenja Republičkog hidrometeorološkog zavoda, ove godine bila naizgled pošteđena temperaturnih ekstrema
* Tokom juna srednja temperatura vazduha se u većem delu zemlje kretala u kategoriji normalno, dok je jul bio peti najtopliji jul, a avgust petnaesti najtopliji avgust na našim prostorima od 1951.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Usled rastućih emisija gasova sa efektom staklene bašte, ne zagreva se samo atmosfera već i voda, s obzirom na to da okeani zarobljavaju oko 90% viška toplote nastale sagorevanjem fosilnih goriva.
Srednje globalne temperature površine mora nastavile su da rastu i u avgustu, a neuobičajeno visoke temperature beleže se još od aprila. Posebno zabrinjava što su mora svakog dana od 31. jula do 31. avgusta 2023. bila toplija od prethodnog rekorda iz marta 2016.
Ovo dalje implicira da je površina mora, sa srednjom temperaturom od 20,98 °C u mesecu za nama, bila najtoplija do sada.
Prema rečima Antonija Gutereša, i dalje možemo da izbegnemo najgore posledice klimatskog haosa, ali ne smemo da izgubimo ni jedan trenutak.
„Lideri moraju da se ‘zagreju’ za klimatska rešenja”, poručio je on.
