Satelitski podaci pokazuju: Termoelektrana „Nikola Tesla” je četvrti najveći emiter ugljen-dioksida među elektranama u Evropi

Foto: EPS

Termoelektrana „Nikola Tesla” (TENT) je četvrti najveći emiter ugljen-dioksida među elektranama u Evropi. Sa čak 16,98 miliona tona emitovanog CO2 tokom 2022. godine, TENT je po emisijama uporediva sa termoelektranama u daleko većim ekonomijama od Srbije – u Rusiji, Poljskoj i Nemačkoj.

Termoelektrana „Kostolac” se, sa 5.59 miliona tona CO2 emitovanih tokom 2022, takođe nalazi u 50 najvećih emitera u Evropi (naravno, kada govorimo o elektranama), i to na 33. mestu. 

Ispred TENT-a nalaze se jedino termoelektrane Belhatov i Kozjenjice u Poljskoj, kao i termoelektrana Nojrat u Nemačkoj; pored njih, veći emiteri od TENT-a su i ruske elektrane Reftinskaja i Surgut-2 (koja je i druga najveća elektrana na prirodni gas na svetu), ali koje se geografski ipak nalaze u azijskom delu Rusije.

Ove podatke o emisijama objavila je u svojoj onlajn bazi međunarodna organizacija Climate Trace, koja je početkom decembra ove godine drastično povećala svoju globalnu mapu emitera CO2 i ekvivalentnih štetnih gasova, a koja je besplatna za sve korisnike.

Važno je napomenuti da je nemačka termoelektrana Nojrat već bila pred zatvaranjem u proleće 2022. godine, ali da je ona nastavila sa radom usled energetske krize; po aktuelnim planovima, ona će biti konačno zatvorena već u martu 2024. godine. 

Sa druge strane, Poljska planira zatvaranje svojih najvećih termoelektrana do 2036. godine. Drugim rečima, ukoliko TE „Nikola Tesla” nastavi da funkcioniše po starom u narednim godinama, mogla bi postati i najveći emiter ugljen-dioksida među elektranama na starom kontinentu.

Proizvodnja struje je u Srbiji odgovorna za skoro tri četvrtine ukupnih emisija ugljen-dioksida

Baza Climate Trace zasnovana je na satelitskim merenjima, što nudi visok nivo preciznosti u mapiranju konkretnih izvora zagađenja sa lokacija širom sveta. Pored besplatne, globalne mape satelitski merenih emisija, Climate Trace sadrži i detaljne baze podataka, kao i alate za pregled, analizu i poređenje pojedinačnih zemalja, industrija, pa čak i kompanija.

Kako navodi ova organizacija, u čiji rad su uključeni i američki univerziteti Džons Hopkins i Djuk, satelitski podaci i druge tehnologije za prikupljanje podataka koriste se zajedno sa veštačkom inteligencijom kako bi ponudili „detaljan pregled globalnih emisija koji vremenom postaje sve bolji”. 

Na globalnom nivou, srpski TENT nalazi se na 52. mestu elektrana rangiranih po emisijama, što je izrazito visoko, s obzirom na to da se u bazi nalazi preko 8000 osmatranih postrojenja. Najveći svetski emiteri nalaze se, pored Rusije, najpre u azijskim zemljama kao što su Kina, Tajvan, Indija i Južna Koreja.

Pored globalne mape emitera gasova staklene bašte, Climate Trace omogućuje da se analiziraju skupovi podataka o određenim državama. Procene za 2022. godinu kažu da je proizvodnja struje u Srbiji bila odgovorna za gotovo tri četvrtine ukupnih emisija ugljen-dioksida: oko 25 miliona tona CO2 od ukupno 35 miliona emitovanih tona. 

Preostale emisije nastaju najpre u industriji, saobraćaju, poljoprivredi i rudarstvu. Posle TENT-a i Kostolca, najveći emiter CO2 u Srbiji je železara u Smederevu, koja je danas u vlasništvu HBIS grupe, a zatim slede termoelektrana Kolubara i Morava, cementare u Popovcu i Beočinu, aerodrom „Nikola Tesla” – ali i urbani centri Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša. 

Kada govorimo o ukupnim emisijama u Srbiji, satelitski podaci koje je objavio Climate Trace u velikoj meri potvrđuju sliku aktuelnog stanja koja se može pročitati i u „Integrisanom nacionalnom klimatskom i energetskom planu” (INEKP), a koji bi Vlada Srbije trebalo da usvoji do kraja ove godine. 

Međutim, Climate Trace nam omogućuje da sami nezavisno proverimo podatke o pojedinim izvorima emisija, ali i još jednom nam ukazuje na ključnu ulogu koju će u energetskoj tranziciji Srbije igrati napuštanje uglja.

Primera radi, po podacima iz ove baze, proizvodnja struje u Srbiji (25,55 miliona tona CO2) emituje više ugljen-dioksida nego celokupna ekonomija susedne Hrvatske (~20 miliona tona). Naša zavisnost je neodrživa, a ako ne želimo da postanemo evropski rekorderi u emisijama u narednim godinama, zatvaranje TENT-a mora postati deo otvorene i jasne državne politike.