Foto: Miloš Popović
Nikola Pašić, Zoran Radmilović, Gitarijada, pivo i Feliks Romulijana – sve su to asocijacije na Zaječar.
Međutim, dok su ličnosti i kultura iz najvećeg naselja u Timočkoj krajini vrlo popularne, tamošnja priroda ima sopstvene, možda manje poznate, ali nikako manje bitne simbole. A nad tim prirodnim mozaikom nadvila se pretnja.
U predelu Malke Golaje, šumovitih brda iznad klisure Timoka kod Zaječara, planira se rudnik. Lokalitet se nalazi nedaleko od zaječarskih sela Nikoličevo i Zvezdan, ali i od arheološkog nalazišta Feliks Romulijana.
Tim istraživača, predvođen organizacijom Eko Istok, zato se ove godine otisnuo na važan poduhvat – kako bi zaštitili biodiverzitet Zaječara i njegove okoline, želeli su da najpre da ga još bolje istraže.
Tokom terenskog rada na mapiranju, na površini od svega nekoliko stotina hektara otkrili su čak 117 zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta – od velike mužice za koju se verovalo da je iščezla iz Srbije preko sove buljine do veverice.
„Taj spisak smo nedavno dopunili nalazima iz drugih dostupnih baza podataka i dodatnim literaturnim podacima, tako da se broj povećao na 141”, kaže dr Miloš Popović, biolog i naučni saradnik na Departmanu za biologiju i ekologiju na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu.
„Ovo svakako nije konačna brojka. Na osnovu stepena istraženosti područja, naših podataka i podataka Biološkog fakulteta, možemo proceniti da na području obuhvaćenom prostornim planom budućeg rudnika živi bar 300 vrsta zaštićenih domaćim zakonima ili međunarodnim propisima. Dalja istraživanja će sigurno pomoći da se flora i fauna ovog područja detaljnije upoznaju.”
Mada lokalitet nije pod zvaničnom zaštitom i mada nije u potpunosti istražen, oblast Malke Golaje već sada može da stane rame uz rame sa našim zaštićenim područjima.
„Po broju vrsta koje se ovde mogu naći, može da parira drugim zaštićenim područjima u Srbiji”, otkriva naš sagovornik, „koja su često veća po površini i mnogo bolje istražena kao što je Uvac. Primera radi, flora Malke Golaje već sada broji 24 zaštićene vrste, od čega je šest strogo zaštićenih.”
Ovi uvidi potvrđuju izuzetnu biološku raznolikost, ali ne govore nam šta se zapravo iza brojki. Koje to konkretne stanovnike Malke Golaje ugrožava planirani rudnik?
Biljka za koju se mislilo da je izumrla u Srbiji, božuri i brojne strogo zaštićene vrste leptira: Ovo su fragmenti flore i faune na Malkoj Golaji
Prva u nizu je velika mužica (Androsace maxima) – jednogodišnja, zeljasta biljka iz porodice jagorčevina za koju su biolozi mislili da je na našim prostorima izumrla. U vreme čuvenog Josifa Pančića, rasla je u okolini Niša, Beograda i Novog Sada, ali usled jakog uticaja ljudi, sa tih je lokaliteta u međuvremenu nestala.
A onda je, u veličanstvenom naučnom zaokretu tokom proleća ove godine, retka i značajna biljka svoje prisustvo obelodanila na Malkoj Golaji – dr Milošu Popoviću i Branku sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu.
„Otkriće vrste za koju se smatralo da je izumrla kod nas ili nije nikad ranije zabeležena je najlepši osećaj za svakog terenskog biologa”, objašnjava dr Popović. „To je nešto što se rečima ne može opisati i zaista se mora doživeti da bi se razumelo.”
Međutim, ovo novootkriveno, jedino preostalo stanište velike mužice u Srbiji danas je na udaru.
dr Miloš Popović, Prirodno-matematički fakultet u Nišu
Dok naučnici istražuju biodiverzitet Zaječara i okoline, kompanija Ziđin istražuje mogućnost eksploatacije bakra i zlata – brežuljci obrasli gustom šumom ispresecani su kolskim putevima, teškom rudarskom mehanizacijom i pratećim objektima.
„Sva staništa velike mužice, kao i daleko šira zaštitna zona oko njih, moraju biti izuzeta iz planova budućeg rudnika”, izričit je naš sagovornik.
„Ova biljka je nekada živela veoma blizu ljudi, čak i uz poljoprivredna područja. Početkom primene pesticida potpuno se povukla iz naselja i sa njiva u čitavoj Evropi, a ostala je isključivo u skrovitim mestima bez zagađenja. Iako ne postoje jasni mehanizmi uticaja teških metala na veliku mužicu, indirektno možemo zaključiti za zagađenje može lako uticati na njen nestanak u Srbiji.”
Kako dodaje, pored izuzimanja iz rudarskog područja, staništa ove vrste je neophodno održavati otvorenim, pošto je vezana za gole, kamenite i peskovite terene.
„Samo prisustvo velike mužice je dovoljno da deo područja izdvojimo kao zaštićeno prirodno dobro”, smatra dr Popović.
Pažljivo posmatrajući tlo tokom aprila i početkom maja, na jednom malom lokalitetu blizu Metovnice, mogli biste naići i na muški božur (Paeonia daurica), dok nešto kasnije u godini cveta njegov bliski rođak, kosovski božur (Paeonia peregrina). Obe vrste su prava atrakcija okoline Zaječara i strogo su zaštićene, s tim da je muški božur mnogo ređi i ugroženiji od kosovskog, ističu iz Eko Istoka.
„Od životinja, najuzbudljiviji nalaz je leptir mala kirinija ili timočki rešetkar (Kirinia climene) koji je izuzetno redak stanovnik čitave Evrope”, ocenjuje dr Miloš Popović. „U Srbiji se može naći na svega par lokacija na istoku i jugoistoku zemlje, a nedavno je procenjen kao ugrožena vrsta u fauni Srbije i strogo je zaštićen našim zakonima.”
S obzirom na to da su upravo leptiri njegovo najveće interesovanje, dr Popović je kolege iz drugih država vodio u Svrljig, na preko sat vremena vožnje od Zaječara, kako bi videli ovog fascinantnog leptira.
„Nisam bio svestan da živi svega par kilometara od moje kuće.”
Malku Golaju nadleće još zaštićenih i strogo zaštićenih leptira upečatljivih imena, kako dnevnih tako i noćnih. Tu je rumeni poštar, veliki kupusar, močvarni šarenac, Inova sedefica, vunasta prelja…
„Nedavno smo završili Crvenu knjigu dnevnih leptira Srbije, po kojoj je oko 20% vrsta ugroženo i ima veliku verovatnoću da nestane u bliskoj budućnosti”, otkriva biolog.
Prema njegovim rečima, nakon promena u poljoprivredi, šumarstvu i klimi, rudarstvo se prepoznaje kao jedan od značajnih faktora ugrožavanja.
„Za najveći broj vrsta koje ovde žive, eksploatacija donjeg ležišta rudnika predloženom metodom otkopavanja sa zarušavanjem, koja na površini zemlja stvara ogroman krater, znači i nepovratan gubitak staništa.”
A ta staništa – stepska i šumostepska – veoma su krhka i jedinstvena, nastajala hiljadama godina. U prošlosti su u Srbiji bila mnogo rasprostranjenija, a sada se svode na male i izolovane površine.
Dodatni pritisak rudarstva na ovakvo okruženje mogao bi produbiti opasnosti za njihove osetljive žitelje koji su, kako navodi dr Miloš Popović, „pravi svedoci drevnih vremena i prirodne retkosti naše zemlje, ali i među najugroženijim”.
Međutim, nije ugrožena samo biologija prostora, nego i kultura.
Kako pišu iz Eko Istoka, najbliže poznate bušotine na Malkoj Golaji nalaze se na približno jedan kilometar od najstrožeg režima zaštite dok je treća zona zaštite carske palate unutar obuhvata prostornog plana rudnika, zajedno sa tvrđavama Kravarnik i Koilova čuka, Zanjevačkom crkvom i praistorijskim nalazištima i ostacima nekadašnje pruge uskog koloseka.
Eko Istok: Umesto planiranog rudnika, Natura 2000
Iz Eko Istoka najavljuju da će javnosti uskoro biti dostupna publikacija „Biodiverzitet Zaječara ka Naturi 2000 – zaštita ugroženih staništa i vrsta”. U njoj su nalazi istraživača podeljeni u pet grupa – biljke, insekti, gmizavci i vodozemci, ptice i sisari. Ali ni tu nije pokriveno celokupno prirodno bogatstvo ovog područja.
„Pored gljiva koje nisu detaljno istraživane, veoma je značajno da se prouči fauna sisara i fauna vodenih ekosistema za koju možemo sa sigurnošću reći da su veoma bogate na ovom prostoru”, napominje dr Miloš Popović.
„Čak i unutar grupa koje smo detaljno istraživali možemo očekivati još značajnih vrsta koje nismo uspeli da zabeležimo sa samo nekoliko terenskih izlazaka tokom jedne sezone.”
Uz to, prema njegovim rečima, područje prostornog plana takođe je daleko veće nego što su to ranije shvatali, pa je veliki deo ostao potpuno biološki neistražen. Ali uprkos ovim ograničenjima, naučnici su došli do veoma impresivnih brojki.
Sa 50 i 44 unosa, dve najbrojnije kategorije su ptice i insekti. Slede biljke sa 24 zaštićene i strogo zaštićene vrste na području Prostornog plana rudnika Malka Golaja i Čukaru Peki.
Prebrojano je i 15 različitih vrsta vodozemaca i gmizavaca pod zaštitom kao što je strogo zaštićeni šumski gušter (Darevskia praticola). Iako se retko viđa u istočnoj i centralnoj Srbiji, svojevrstan je indikator očuvanosti šumskih ekosistema.
Naposletku, zabeleženo je i sedam vrsta sisara – na području planiranog rudnika kod Zaječara prisutno je strogo zaštićeno slepo kuče, kao i veverice, srne, jazavci, zečevi, evropske krtice i sivi puhovi, što su sve zaštićene vrste.
„Biolozi su svoje već rekli s obzirom na to da je područje reke Crni Timok i okolina Zaječara već prepoznato u predlogu za uključenje u ekološku mrežu Natura 2000”, naglašava dr Miloš Popović.
U pitanju je međunarodna ekološka mreža zaštićenih područja na teritoriji Evropske unije koja predstavlja okosnicu njene politike za očuvanje biodiverziteta. A Eko Istok veruje da je i živopisnoj okolini Zaječara mesto tamo.
„Nakon naših istraživanja zabeleženo je još dosta vrsta koje kandiduju Malku Golaju za zaštitu. Natura 2000 upravo i štiti ovakva mesta, gde priroda i ljudi vekovima žive zajedno u slozi. Slučajno se zadesilo da je ovde jedinstven spoj prirode, ljudi i njihove tradicije, spomenka svetske kulturne baštine, banja sa prvoklasnom termomineralnom vodom stavljen pod šapu stranog kapitala. A može biti potpuno drugačije! Natura 2000 nije samo najveće zaštićeno prirodno dobro na svetu, to je sistem koji može sačuvati prirodu Malke Golaje, podstaći turizam, poboljšati život lokalne zajednice i zdravlje ljudi.”
Kompletan izveštaj o biodiverzitetu Eko Istok će krajem godine dostaviti Zavodu za zaštitu prirode. Pored predloga za uključivanje u mrežu Natura 2000, takođe predlažu da se razmotri da Malka Golaja postane deo Ekološke mreže Srbije i/ili mreže Emerald, ali i da se zaštiti kao posebno zaštićeno prirodno dobro.
