Foto: Wikipedia / Petritap
Veliki tetreb, šuštanje tresetne mahovine i rämekulmumittari – svi ovi pojmovi možda zvuče kao dobro ime za neki alternativni rok bend. Ali posetioci festivala Hiljaa u finskom nacionalnom parku Valkmusa, na oko sat i po vožnje istočno od Helsinkija, neće čuti nikakve gitare, bubnjeve, pa čak ni glas muzičara.
Tamo zapravo nema klasičnih koncerata, klasične satnice i klasične bine, a ako ćemo biti potpuno iskreni, glavne zvezde su toliko cenjene da možda ni ne dođu na sopstveni nastup – i niko im to neće uzeti za zlo.
Hiljaa važi za prvi festival osluškivanja prirode i najtiši festival na svetu. I ako do sada nije potpuno jasno – tamo nastupaju životinje i biljke iz nacionalnog parka.
Događaj je otvoren u subotu, 10. oktobra, a ekskluzivnu pozivnicu za svečanu ceremoniju otvaranja dobilo je samo trideset osoba, izabranih lutrijom. Od tada, nacionalni park je otvorio vrata za sve – poseta ovom besplatnom festivalu, koji će trajati do 31. oktobra, podrazumeva lutanje prirodom i pažljivo osluškivanje zvukova prirode.
U netaknutoj prirodi na festivalu Hiljaa, gosti samostalno kroje svoje iskustvo. Glavna postava, odnosno lineup događaja uključuje 13 jedinstvenih zvezda prirode u Valkmusi koji nastupaju na četiri posebna stejdža, postavljena širom vlažnih staništa i pejzaža nacionalnog parka.
Među izvođačima je „rämekulmumittari” (Idaea muricata), jedna od najređih vrsta moljaca u Finskoj i zvanični simbol nacionalnog parka. Pored njega, tu su takođe veliki tetreb i šuštanje tresetne mahovine, kao i vetar i pesma ptica.
Uprkos postojanju bina, to ne garantuje da će posetioci zaista imati priliku da čuju faunu i floru Valkmuse – one će nastupati „po sopstvenim pravilima, u sopstvenom staništu i prema sopstvenom rasporedu”.
Naposletku, to i nije ideja najtišeg festivala na svetu – on je u apsolutnom kontrastu sa tipičnim festivalskim iskustvom. Umesto jurnjave s „nastupa” na „nastup”, organizatori festivala Hiljaa pozivaju goste da se isključe, uspore i svojim tempom zarone u prirodne zvuke finske divljine.
Ipak, postoji nekoliko pravila kojih se treba pridržavati, pa tako iz nacionalnog parkova apeluju „da se priroda poštuje, da se ne ostavljaju tragovi i da se prema okruženju i izvođačima odnosi sa velikom pažnjom”.
Nacionalni park Valkmusa prostire se na oko 17 kvadratnih kilometara. Poznat je po močvarnim i barskim staništima koja naseljavaju brojne vrste ptica i leptira.
Već deceniju unazad, Finska se plasira kao najsrećnija zemlja sveta. Rezultati studije sa Instituta za ljudski razvoj Maks Plank iz Berlina potvrdili su pozitivan uticaj boravka u prirodi na naše raspoloženje, ali i na funkcionisanje ljudskog mozga.
Iako to nije jedini faktor u sreći Finaca, gotovo sigurno doprinosi tome – svaki stanovnik živi, u proseku, na svega dvestotinak metara od najbliže šume, parka, obale mora ili druge prirodne vode.
Za kraj nam ostaje tema za razmišljanje: u kojem nacionalnom parku u Srbiji biste mogli da zamislite pandan najtišem festivalu na svetu iz Finske?
