Zašto je Beograd poplavljen posle svake velike kiše?

FOTO: Klima101

U nastavku izrazito nestabilnog početka leta, Srbiju su ponovo pogodile ekstremne padavine.  

Mada nam ovakvo vreme može delovati stihijski, a posebno nagle smene ekstremnih vrućina i ekstremnih padavina, u pitanju je predviđena posledica klimatskih promena. Događa se upravo ono što već godinama predviđaju naučni modeli.

Naime, u Srbiji, ekstremne padavine postaju sve češće, a subjektivan utisak da „nekada nije bilo ovako” je zapravo tačan: primera radi, u odnosu na sredinu 20. veka, danas je  udeo ekstremnih padavina u ukupnim padavinama preko dva puta veći. 

Drugim rečima, ukupna godišnja količina padavina se nije mnogo promenila u proteklim decenijama, ali njihov raspored jeste – pa danas imamo češće i intenzivnije suve periode, koje prekidaju češći i intenzivniji periodi ekstremnih padavina. 

Istovremeno, raste i teritorija Srbije koja je pod visokim rizikom od ekstremnih padavina: nekada je to činilo oko 7% zemlje, a aktuelne procene kažu da će do sredine 21. veka pod visokim rizikom biti čak 56% teritorije Srbije. 

Ali problem nije samo u padavinama.

U Beogradu, ovako ekstremna kiša po pravilu izaziva poplave. U medijima i na društvenim mrežama se dele snimci poplavljenih ulica, garaža i prolaza gde se često ponavljaju iste lokacije, kao što je Autokomanda. To nam ukazuje na još jednu ključnu činjenicu.

Naime, za poplave u gradovima nije krivac samo kiša – već i postojeća infrastruktura. Usled nedostatka adaptacije na sve ekstremnije klimatske uslove, Beograd i drugi gradovi su posebno ranjivi na ekstremne padavine.

To i nije naročito nov uvid. Na osnovu dosadašnjih iskustava, ali i postojećih istraživanja i podataka, struka već godinama upozorava na rastuću opasnost od gradskih poplava. Danas, mi vrlo dobro znamo koji su to posebno ugroženi krajevi, zašto je poplava sve više, koje su posledice – ali i šta treba da uradimo kako bismo stanje popravili. 

Štaviše, i država Srbija i grad Beograd već su usvojili planove i strategije koji bi mogli drastično da pomognu u borbi protiv poplava u urbanim sredinama.

Problem nije samo u kanalizaciji, već i u velikim površinama koje ne upijaju atmosferske vode (beton, asfalt…)

Rizik od ekstremnih padavina prepoznat je u Akcionom planu adaptacije grada Beograda na klimatske promene sa procenom ranjivosti, čije su izmene i dopune usvojene septembra 2023. godine.

U ovom dokumentu se posebno navodi da je ranjivost stanovništva na dejstvo poplava u Beogradu visoka, „zbog visoke izloženosti stanovništva ovim uslovima, kao i zbog niske sposobnosti adaptacije”. 

Dalje, kao najkritičniji navode se donji Dorćol, od Cara Dušana do Dunava, kao i delovi Dedinja, Kaluđerice, Banovog brda i delovi opštine Lazarevac, zbog toga što nemaju ni izgrađenu atmosfersku kanalizaciju, tj. sistem za prihvatanje i odvođenje padavina.

Ali mada se kanalizacija najčešće navodi kao izvor problema gradskih poplava, daleko od toga da je ona jedina. 

U Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove,  koji je Srbija usvojila krajem 2023. godine, navodi se kako u urbanim sredinama, sve češće jake padavine povećavaju čestinu pojave bujica, poplava i klizišta, ali i da se povećava pojava bujica „zbog velikih vodonepropusnih površina”. 

Nije samo stvar u nedovoljnim kapacitetima kanalizacije da usmerava atmosferske vode (mada i to jeste problem). Površine kao što su asfalt i beton ne propuštaju vodu, i što ih je više, veća je i ranjivost na poplave u urbanim sredinama. 

Nasuprot njima, zelene površine, a posebno one u kontaktu sa tlom (ne npr. žardinjere) su porozne, upijaju padavine i smanjuju ranjivost na poplave. 

Drugim rečima, lični utisak vas ne vara: gradovi u Srbiji imaju isuviše betonskih i asfaltiranih površina, i sa vama se slaže jedan ključni nacionalni dokument Republike Srbije. 

Usled loše adaptiranosti na ekstremne padavine, u ovom dokumentu one su prepoznate kao rizik po zdravlje i bezbednost ljudi, po imovinu i infrastrukturu, po komunalne usluge (voda za piće, električna energija, transport), po životnu sredinu…

Preporuke za bolju zaštitu od gradskih poplava postoje već godinama, ali se one vrlo retko sprovode u delo

U Planu generalne regulacije (PGR) sistema zelenih površina Beograda takođe je prepoznata važnost zelenih površina kao oblika zaštite od poplava u urbanim sredinama. 

U ovom dokumentu, koji je usvojen 2019. godine, predlaže se izrada studije mogućnosti uspostavljanja i primene održivog sistema prikupljanja atmosferskih voda u izgrađenom gradskom tkivu (SUDS – Sustainable Drainage System). 

Međutim, ovakva studija nije urađena, a Beograd za sada nema „održivi sistem prikupljanja atmosferskih voda” – što vrlo ilustrativno pokazuju snimci gradskih poplava koje gledamo sada već skoro svake godine. 

Ovaj dokument, naime, iako usvojen, ostao je na nivou preporuke, a njegova rešenja se vrlo retko primenjuju. 

Pored intenzivnih padavina, treba imati u vidu da su nepogode koje ih donose često praćene jakim udarima vetra, koji direktno nanose štetu objektima i uopšte infrastrukturi, i predstavljaju dodatne rizike za bezbednost ljudi u saobraćaju, na ulicama, ali i u svojim domovima. 

U slučaju isplate šteta i obnova oštećenih objekata, takođe se ne uzima u obzir pojačavanje ekstremnih vremenskih događaja. 

Dokument koji bi mogao da za sobom povuče izmene mnogih standarda i regulativa je zapravo izmena Metodologije izrade i sadržaja procene rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja, što je ključan dokument u ovoj oblasti. 

Naime, ovaj dokument za sada ne sadrži informacije o klimatskim promenama u metodologijama za procene rizika – dakle rizici ne vide da se dešavaju klimatske promene i pojačavaju ekstremni uslovi. 

Izmena ove Metodologije je predviđena Programom prilagođavanja, kako bi se njenom primenom dobila realna slika o rizicima u Srbiji, a njena izmena povlači i povezane procene na lokalnom nivou, što je osnova za sprovođenje mera adaptacije. Adaptacija se ne može vršiti bez dobrog poznavanja rizika, koji se sada ubrzano menjaju usled klimatskih promena. 

Današnja naučna saznanja, u globalnom zbiru ogromnog broja istraživača, otkrića i iskustava, daje nam vrlo jasne smernice: postoje stvari koje treba da radimo da bismo zauzdali porast temperature (pa samim tim i porast ekstremnih padavina), a postoje i vrlo konkretne stvari koje treba da radimo kako bismo se adaptirali na nove uslove – to jest, kako bismo umanjili, koliko možemo, negativne posledice klimatskih promena. 

Srbija je ove smernice već prepoznala i usvojila. Ako u narednim godinama i dalje budemo gledali iste (ili gore) snimke poplava u gradovima, to treba da imamo u vidu. To nije samo priča o  „provali oblaka” ili „katastrofalnom vremenu”, već i o našim za sada nepostojećim naporima da se adaptiramo na nove uslove i poboljšamo usvole života u gradu.