TENT A (foto: EPS)
Gruba kršenja u sprovođenju zakonodavstva ponovo su, tokom prošle godine, rezultirala povećanjem zagađenja sumpor-dioksidom (SO2) iz zastarelih termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu, pokazuje šesto izdanje izveštaja „Uskladiti ili zatvoriti”, koji je objavila mreža CEE Bankwatch.
Kako se navodi, emisije prašine i azotnih oksida (NOx) iz termoelektrana su takođe nastavile da prekoračuju dozvoljene granice.
U 2023. godini, šest godina od kada su 1. januara 2018. godine novi standardi u pogledu zagađenja vazduha stupili na snagu na Zapadnom Balkanu u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice, emisije SO2 iz termoelektrana koje su obuhvaćene nacionalnim planovima za smanjenje emisija (NERP) u Bosni i Hercegovini, Kosovu*, Severnoj Makedoniji i Srbiji su i dalje bile 5,7 puta više od dozvoljenih.
Navedeno predstavlja pogoršanje u odnosu na 2022. godinu kada su emisije bile 5,6 puta više.
„Vlade i elektroprivrede širom regiona nameravaju da istisnu svaki poslednji kilovat iz zastarelih termoelektrana na ugalj, bez obzira na zdravstvene troškove”, ocenjuje koordinator za energetiku na Balkanu iz mreže CEE Bankwatch, Davor Pehčevski. „Nacionalni energetski i klimatski planovi (NECP) zemalja moraju odrediti kako i kada će se ugalj postepeno ukinuti, ali za sada većina to ne čini. Elektroprivrede ne mogu imati i ovce i novce – TE se moraju uskladiti ili zatvoriti.”
Kada je reč o Srbiji, emisije SO2 iz NERP termoelektrana na ugalj su se u 2023. godini povećale u odnosu na prethodne dve godine i bile su 5,4 puta veće od nacionalnih maksimalnih vrednosti. Emisije NOx u Srbiji su porasle u odnosu na 2022. godinu i po prvi put premašile maksimalne vrednosti, dok su emisije praškastih materija ostale ispod maksimalnih vrednosti.
Na nivou pojedinačnih postrojenja, najveći porast je bio u termoelektrani Nikola Tesla B koja je radila samo 58 sati više nego 2022. godine, ali čija je emisija SO2 porasla sa 73.012 tona na neverovatnih 92.260 tona, što je čini drugim najvećim emiterom SO2 u apsolutnim vrednostima u regionu posle TE Ugljevik.
TE Kostolac B, jedan od najvećih emitera SO2 u periodu od 2018. do 2020. godine, konačno je počela da smanjuje svoje emisije u 2021. godini tokom testiranja postrojenja za odsumporavanje, ali ih je ponovo povećala na skoro 5,8 puta više od dozvoljenih maksimalnih vrednosti u 2022. i 2023. godini. Ovo je i dalje niže od njenih emisija u periodu od 2018. do 2020. godine, ali postrojenje za odsumporavanje se ili ne koristi redovno ili ima slab učinak.
Najveća prekoračenja za NOx u Srbiji su imali TE Nikola Tesla B1 i B2, sa apsolutnim emisijama od 11.633 tone – 1,4 puta više od maksimalnih vrednosti za to postrojenje.
Uz kršenja NERP-a, sve tri zemlje Zapadnog Balkana s termoelektranama na ugalj koje podležu ‘opt-out’ opciji koja predviđa njihovo zatvaranje nakon dostizanja određenog broja radnih sati, sada krše ovu odredbu – uključujući Srbiju. TE Morava i TE Kolubara morale su se zatvoriti do kraja 2023. godine, ali one i dalje nastavljaju s radom.
Sekretarijat Energetske zajednice pokrenuo je brojne postupke protiv ovih zemalja, međutim, to do sada nije bio dovoljan podsticaj za vlade da deluju u skladu sa ovom odredbom.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
„Činjenica da sve balkanske članice Energetske zajednice s termoenergetskim kapacitetima krše međunarodni ugovor dovoljno govori o stanju vladavine prava u regionu”, kaže Hristina Vojvodić, pravna savetnica u Regulatornom institutu za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).
„Nezakonitim poslovanjem termoelektrane značajno doprinose zagađenju vazduha, zemljišta i vode, dok države propuštaju da obezbede primenu propisa”, dodaje Vojvodić i zaključuje:
„Preduslov za postizanje klimatskih ciljeva i pravednu energetsku tranziciju jeste obezbeđivanje vladavine prava i rešavanje hroničnog nedostatka odgovornosti prema međunarodnim i nacionalnim obavezama i propisima.”
