Prve asocijacije na scenario u kojem se granice među državama prekrajaju najčešće su – nasilno zauzimanje određene teritorije, međunarodni ugovori nakon rata ili pak mirna prodaja zemlje kao kada su davne 1867. godine Amerikanci od Rusa otkupili Aljasku.
Ali u doba klimatskih promena, javlja se jedan veoma poseban slučaj koji bi mogao da služi kao upozorenje koliko su ljudi narušili planetu sagorevanjem fosilnih goriva: Švajcarska i Italija moraće da preoblikuju deo granice na Alpima usled otapanja lednika.
Dve države dogovorile su se da promene granicu u blizini kultnog vrha Materhorn, čije ste obrise verovatno viđali na pakovanju popularne čokolade Toblerone. U pitanju je jedan od najviših alpskih vrhova, na visini od skoro 4.478 metara, koji je poznat po svom gotovo simetrično piramidalnom obliku i gleda na popularnu švajcarsku skijašku destinaciju Cermat.
Veliki delovi švajcarsko-italijanske granice definisani su naslagama leda i snega.
„Sa topljenjem lednika, ovi prirodni elementi evoluiraju i redefinišu nacionalnu granicu”, istakla je vlada Švajcarske u saopštenju tim povodom.
Granica na Alpima menjaće se u regionu Plato Rosa, kod planinarskog doma Karel i na planini Goba di Rolin, a nova teritorijalna podela u skladu je sa ekonomskim interesima obe države. Švajcarska i Italija su dogovor postigle još prošle godine, a švajcarske vlasti su promene nedavno i odobrile. Isti proces u toku je i kod Italijana.
Prema najavama, kada se to okonča i obe strane potpišu sporazum, on će biti objavljen i dostupan javnosti.
U svetlu klimatskih promena, Evropa je zapravo kontinent koji se najbrže zagreva, konkretno duplo brže od globalnog proseka od osamdesetih godina dvadesetog veka.
U Švajcarskoj, posledice se osete i kroz ubrzano otapanje leda: naučni proračuni pokazuju da je tokom samo protekle dve godine, 2022. i 2023, nestalo 10% zapremine tamošnjih lednika. Kako se dalje navodi, to je ekvivalentno količini izgubljenoj u mnogo dužem periodu u nešto daljoj prošlosti, između 1960. i 1960.
Međutim, ovaj trend primećuje se na mnogo širem prostoru… Primera radi, turisti u francuskom gradiću Šamoniju od prošle zime pomoću žičare mogu se približiti glečeru, Mer de Glas, i maltene uživo svedočiti njegovom topljenju: najveći lednik u Francuskoj i drugi najveći na Alpima svake godine stanji se za oko šest metara.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Po svemu sudeći, to su samo najave još sumornije budućnosti – čak i u slučaju da zauzdamo porast temperature na planeti na 1,5 °C, što nam je trenutno van domašaja, jedna studija predviđa da bi do kraja veka mogla da nestane polovina svetskih glečera koji su izuzetno bitni rezervoari zamrznute vode.
Kako je glaciolog Matijas Has ocenio za CNN, pomeranje nacionalnih granica jedan je „mali sporedan efekat” topljenja lednika. Ali kada ljudi vide da to „utiče na našu mapu sveta”, promene postaju mnogo vidljivije.
