Foto: Wikimedia / Gage Skidmore
U ponedeljak, 20. januara 2025. godine, Donald Tramp svečano je položio zakletvu kao 47. američki predsednik.
Jedna od prvih odluka koju je doneo svog prvog radnog dana u drugom mandatu jeste povlačenje Sjedinjenih Američkih Država (SAD) iz Pariskog sporazuma.
Ovim činom, SAD će se pridružiti Iranu, Libiji i Jemenu kao jedinim zemljama na svetu koje nisu deo ključnog dogovora, a kojim se teži da se globalno zagrevanje ograniči kako bi se izbeglo katastrofalno uništavanje planete.
Tokom svog prvog predsedničkog mandata (2017-2021), Donald Tramp napravio je sličan potez koji je potom poništen čim je na vlast 2021. došao Džo Bajden. Samo nekoliko sati nakon stupanja na dužnost, novi američki predsednik je to ponovio, potpisavši izvršnu naredbu za istupanje iz Pariskog sporazuma pred svojim pristalicama u vašingtonskoj areni Capital One.
„Sjedinjene Države neće sabotirati svoju vlastitu industriju dok Kina nekažnjeno zagađuje”, kazao je on.
Iako je posredi aktuelni lider u razvoju obnovljivih izvora, Kina je trenutno i najveći svetski emiter ugljen-dioksida. Američke emisije, sa druge strane, poslednjih decenija padaju. Uprkos tome, SAD ostaju vodeći krivac za klimatske promene kroz istoriju sa udelom od čak 20% u ukupnim istorijskim emisijama ugljen-dioksida.
Trampov potez nije bio iznenađenje s obzirom na to da je izlazak iz Pariskog sporazuma najavljivao još u toku predsedničke kampanje.
Ambasador SAD-a pri Ujedinjenim nacijama (UN) sada treba da dostavi zvanično pismeno obaveštenje o njihovom povlačenju generalnom sekretaru UN-a. Istovremeno, u saradnji sa državnim sekretarom i sekretarom za trezor, ambasador treba da prekine ili opozove finansijske obaveze koje su SAD preuzele u skladu sa Okvirnom konvencijom UN-a o klimatskim promenama, navodi se u Trampovoj izvršnoj naredbi.
Prema odredbama Pariskog sporazuma, povlačenje stupa na snagu najranije po isteku jedne godine od prijema obaveštenja.
Ali napuštanje ovog dogovora nije jedini način na koji Tramp preti da podrije dosadašnje pomake svoje zemlje u borbi protiv klimatskih promena.
Između ostalog, proglasio je i „vanrednu nacionalnu energetsku situaciju” koja će njegovoj administraciji dozvoliti da ubrzano izdaje dozvole za razvoj fosilnih goriva. A sve pod parolom koju je izrekao i tokom svoje inauguracije:
- „Bušićemo, bebo, bušiti!” (original: We will drill, baby, drill!)
„Imamo nešto što nijedna druga proizvodna nacija nikada neće imati, najveću količinu nafte i gasa u bilo kojoj zemlji na svetu, i mi ćemo to iskoristiti”, kazao je Donald Tramp. „Ponovo ćemo biti bogata nacija, a tečno zlato pod našim nogama će nam pomoći da to učinimo.”
Novi predsednik posebno je bacio oko na prirodne resurse na Aljasci koja je bogata naftom, gasom i kritičnim mineralima. Premda je odlazeća administracija Džoa Bajdena uvela ograničenja na razvoj energetike u ovoj američkoj saveznoj državi, uključujući i federalno zemljište namenjeno proizvodnji nafte, svi prethodni napori SAD-a u klimatskoj akciji mogli bi ubrzo da budu anulirani.
Naposletku, Donald Tramp je takođe privremeno obustavio zakup i izdavanje dozvola za vetroparkove.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
S obzirom na istorijsku odgovornost, kao i aktuelnu ulogu SAD-a u oslobađanju ugljen-dioksida, javljaju se bojazni da bi njihovo napuštanje fronta sa klimatskim promenama moglo ozbiljno da osujeti samu borbu na globalnom nivou.
Za našom planetom je najtoplija ikada izmerena godina koju su obeležili brojni žestoki vremenski ekstremi. Umesto da to shvatimo kao signal upozorenja o životu u toplijem svetu i prigrlimo energetsku tranziciju, neki od nas se, po svemu sudeći, kreću u potpuno drugom smeru: nazad u prljavi zagrljaj fosilnih goriva.
