Foto: Wikimedia / Yakov Fedorov
U januaru 2015. godine, u jeku razvoja još jedne tropske oluje, papa Franja stajao je na mokroj, improvizovanoj pozornici u gradu Takloban na Filipinima.
Odeven u jednostavnu žutu kabanicu, bio je tu kako bi pružio utehu ožalošćenim vernicima – 14 meseci nakon surovog supertajfuna Hajnan koji je odneo skoro 6.500 života u ovoj ostrvskoj državi.
„Mnogi od vas izgubili su sve”, podrhtavajućim glasom izustio je papa Franja na španskom. „Ne znam šta da vam kažem. Ali Gospod zna šta da vam kaže.”
U svetlu zagrevanja atmosfere i okeana, tropske oluje kao što je supertajfun Hajnan jačaju, donoseći potencijalno snažnije vetrove i obilnije padavine, kao i produbljujući rizik od obalnih poplava.
A papa Franja, koji je preminuo 21. aprila, na Uskršnji ponedeljak, bio je svestan ove činjenice više od svojih prethodnika – i više od mnogih drugih svetskih državnika.
Klima je „zajedničko dobro koje pripada svima i namenjeno je svima”
Naime, duboko potrešen slikama razorene planete, tokom 12 godina, koliko je bio na čelu Vatikana, Franja se posvetio podizanju svesti o klimatskim promenama koje je smatrao ne samo naučnom i političkom temom, već izraženom moralnom krizom.
Moglo bi se reći da je sve počelo upravo te 2015. godine. Nekoliko meseci nakon posete Filipinima, u maju 2015, objavio je encikliku naslovljenu „Laudato Si”.
U skladu sa doktrinarnim uverenjem o papskoj nepogrešivosti, ova vrsta dokumenta ima snagu naredbe i obavezujući karakter u katoličkoj crkvi, a upućena je biskupima i svim ostalim vernicima.
Na 184 stranice, papa Franja zabrinuto je pisao o klimatskim promenama i zagađenju uz kritički osvrt na socijalnu nepravdu, konzumerizam i neodgovorni ekonomski rast.
„Planeta Zemlja, naša kuća, počinje sve više da liči na ogromnu gomilu prljavštine… Utemeljeno je na laži da su zemaljski resursi neograničeni što dovodi to toga da se planeta crpi iznad svake granice.”
Za papa Franju klima je bila „zajedničko dobro koje pripada svima i namenjeno je svima”, a klimatske promene – greh, baš kao i narušavanje biodiverziteta.
„Greh prema prirodi greh je prema nama samima i Bogu”, istakao je pozivajući se na patrijarha Vartolomeja.
S tim na umu, papa Franja pozvao je na rešavanje problema i borbu protiv klimatskih promena.
„Nemamo vremena za gubljenje: od Tvorca smo dobili planetu Zemlju kao vrt, nemojmo je ostavljati budućim generacijama kao divljinu.”
Izgleda da je njegov poziv daleko odjeknuo: s obzirom na zalaganje katoličkih država, mnogi smatraju da su enciklika „Laudato Si” i učešće Vatikana u pregovorima možda čak i doprineli postizanju konsenzusa pred presudni Klimatski samit u Parizu. Na ovom skupu potpisan je dogovor da se globalno zagrevanje zauzda ispod 2 °C.
Enciklika „Laudato Si” bila je samo početak
Enciklika „Laudato Si” bila je zapravo prvo papsko pismo koje se na tako sveobuhvatan način bavilo životnom sredinom i njenim uništavanjem.
Ali bez obzira na njen značaj, ona je takođe bila samo prolog u klimatski aktivizam preminulog poglavara Rimokatoličke crkve…
U junu 2018. godine, publika pape Franje bili su niko drugi do vodeće figure naftnih i gasnih kompanija poput ExxonMobil-a i BP-a. Ugostio ih je u Vatikanu, u vili iz šesnaestog veka, na konferenciji o energetskoj tranziciji kako bi im skrenuo pažnju na štetu koju fosilna goriva nanose.
„Civilizaciji treba energija, ali potrošnja energije ne sme da uništi civilizaciju”, odlučno je poručio papa Franja vodećim predstavnicima fosilne industrije.
„Ostvarili smo napredak. Međutim, da li je to dovoljno? Hoćemo li blagovremeno promeniti smer kretanja? Na to niko ne može sa sigurnošću da odgovori, ali svakim mesecom koji protekne, izazov energetske tranzicije postaje sve hitniji.”
Slične poruke – ali ovog puta najvišim političkim zvaničnicima – papa Franja uputio je i pet godina kasnije, u novembru 2023, na dvadeset osmom Klimatskom samitu koji je bio upriličen u Dubaiju.
„Molim vas, hajde da krenemo napred i ne okrećemo se… Nema više vremena za odlaganje, već dobrobit vaše dece, građana, država i sveta treba da osigurate, a ne samo da pričate o tome.”
Mada je papa Franja te godine trebalo da bude prvi papa koji je prisustvovao Klimatskom samitu Ujedinjenih nacija, bolest pluća u tome ga je sprečila, a njegov govor pročitao je kardinal Parolin, državni sekretar Vatikana i jedan od njegovih potencijalnih naslednika.
Uoči samog događaja, u oktobru 2023, Vatikan je objavio još jedno pismo pape Franje o klimatskoj krizi:
„’Slava Bogu’ naslov je ovog pisma. Zato što kada ljudska bića zauzimaju Božje mesto, ona postaju svoji najveći neprijatelji.”
U ovim redovima, papa iznosi još jače upozorenje o posledicama klimatskih promena i ljudskim nedelima, ali nas upućuje i šta dalje.
„Najefikasnija rešenja neće doći od pojedinaca samih, već pre svega od ključnih političkih odluka na nacionalnom i međunarodnom nivou. Bez obzira na to, svako malo pomaže, a izbegavanje porasta globalne temperature za desetinu stepena već bi bilo dovoljno da ublaži patnju mnogih. Ipak, ono što je važno je manje kvantitativno: potrebno je shvatiti da trajnih promena nema bez promene kulture, bez sazrevanja životnih stilova i uverenja unutar društava, a promene kulture nema bez ličnih promena.”
Prema njegovom mišljenju, sopstvenim primerom pomažemo mnogo dubljoj društvenoj transformaciji.
U maju 2024, papa Franja organizovao je Klimatski samit u Vatikanu
Prošle godine zdravstveno stanje opet je onemogućilo papu Franju da se pojavi na Klimatskom samitu Ujedinjenih nacija, održanom tokom novembra u Azerbejdžanu.
Ali papa Franja je u maju 2024, zajedno sa Papskom akademijom nauka i Papskom akademijom društvenih nauka, u Vatikanu organizovao sopstveni klimatski samit kojim je i predsedavao.
Rezultat ovog sastanka međunarodnog tima naučnika, verskih vođa, donosilaca odluka i političara jeste Planetarni protokol za otpornost na klimatske promene koji počiva na tri temelja: smanjenju štetnih emisija sa naglaskom na rešenja zasnovana na prirodi, prilagođavanju na klimatske promene i društvenoj transformaciji.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Povrh toga, od decembra prošle godine, papa Franja vozio se prvim električnim papamobilom.
Ne samo rečima, već i delima, papa Franja podsećao nas je da je briga o planeti sveta dužnost svih – verujućih i neverujućih, bogatih i siromašnih, lidera i građana.
