Zelenilo i drveće u gradovima ne donose samo lepotu i mir, oni imaju i moć da hlade, štite i spašavaju živote za vreme toplotnih talasa. Iako taj efekat svi osećamo kada se sklonimo u hlad tokom vrelih letnjih dana, nije bilo jasno koliko on zaista znači po ljudsko zdravlje.
Sve do sada.
Studija sa Univerziteta Monaš iz Melburna, prema navodima samih autora, prva je izračunala koliko bi povećanje zelenila moglo da smanji broj smrti izazvanih toplotom u urbanim sredinama – i to na globalnom nivou, između 2000. i 2019. godine.
Da su gradovi bili za 30% zeleniji, tokom dve posmatrane decenije, sačuvalo bi se čak 1,16 miliona života uz smanjenje temperature za, u proseku, 0,19 °C, navode naučnici.
U početnom scenariju, oko 3,2 miliona smrtnih slučajeva, od 2000. do 2019, pripisuje se izloženosti toploti. Drugim rečima, zahvaljujući zelenilu, sprečilo bi se preko jedne trećine svih smrti usled vrućina.
Čak i manji stepen ozelenjavanja pozitivno bi se odrazio na javno zdravlje: sa 10% više vegetacije, moglo bi da se izbegne 860.000 smrtnih slučajeva, dok bi 20% više zelenila spasilo 1,02 miliona života.
Ovaj rad objavljen je krajem aprila u prestižnom naučnom časopisu The Lancet Planetary Health. Projekcije se temelje na podacima o smrtnosti i temperaturama sa čak 830 lokacija iz 53 zemlje koji su potom ekstrapolirani na svaki veliki urbani centar, njih preko 11 hiljada. Za merenje pokrivenosti zelenilom korišćen je poseban indeks vegetacije EVI, zasnovan na satelitskim snimcima.
Kako se objašnjava u istraživanju, porast indeksa vegetacije ima efekat hlađenja i značajno smanjuje rizik od umiranja od toplote.
Površine pod travom, drvećem i drugim biljkama u gusto naseljenim urbanim sredinama ne samo da nam pružaju privremeno zeleno utočište od vrućina, već pomažu u rashlađivanju okoline kroz isparavanje. Samim tim, broj ljudi na udaru ekstremne toplote biva manji, a životni uslovi se drastično poboljšavaju.
Pozitivni uticaj zelenila primećuje se širom planete, a posebno na nekoliko žarišta, uključujući južnu i istočnu Aziju, kao i jug i istok Evrope.
Poziciju Beograda možemo da vidimo na mapi 1.000 najnaseljenijih područja: glavni grad Srbije je među urbanim centrima u kojima bi podvig ozelenjavanja doneo najviše koristi, tačnije u najvećoj meri smanjio udeo toplote u ukupnoj smrtnosti.
U dodatku studije možemo videti i konkretne brojke: od 2000. do 2019, povećanje zelenila u Beogradu smanjilo bi broj smrtnih slučajeva zbog vrućina za najmanje 3.983, a najviše 5.567 u slučaju da se vegetacija proširila za 30%.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Smanjenje emisija i energetska tranzicija ostaju najvažniji koraci u borbi protiv klimatskih promena. Ipak, ne smemo zaboraviti ni zelenilo koje se takođe pokazalo kao neizostavan saveznik u zaštiti javnog zdravlja i spašavanju života tokom sve učestalijih toplotnih talasa.
Beograd, međutim, ide u suprotnom pravcu: umesto da zeleni, on postaje sve sivlji: samo u protekle dve decenije, grad je izgubio više od 10% javnih zelenih površina, a trenutno je tek 28. među 37 evropskih prestonica po udelu zelenila.
Investitorski urbanizam i kratkoročna logika profita potiskuju dugoročne interese građana – zdravlje, sigurnost i otpornost na klimatske promene.
S tim na umu, umesto još betona, Beogradu hitno treba više drveća. U vreme sve smrtonosnijih vrućina, zelenilo više nije luksuz – već pitanje opstanka.
