Kombinacija zagađenja vazduha, gustog urbanog razvoja i manjka zelenila povećava rizik od astme kod dece i odraslih. Ovo pokazuje istraživanje, sprovedeno u sklopu velikog projekta Evropske unije (EU), a kojim je rukovodio Institut Karolinska iz Švedske.
„Prethodne studije obično su izračunavale rizik jednog po jednog faktora životne sredine”, objasnio je prvi autor, Žebin Ju, istraživač i docent na Institutu za medicinu životne sredine Instituta Karolinska.
Sa druge strane, njegov tim kombinovao je uticaj više različitih faktora za razvoj astme i opisao njihovo združeno delovanje.
„To daje potpuniju sliku, jer život u gradu podrazumeva istovremeno izlaganje više štetnih faktora.”
Astma se definiše kao hronična upala disajnih puteva koja izaziva njihovu povećanu preosetljivost na različite spoljašnje uticaje. U uobičajene simptome spadaju teško disanje, kašalj, stezanje u grudima i kratak dah.
Smatra se da je izazivaju kombinacija genetskih i faktora iz životne sredine.
Prema studiji iz 2019. godine, oko 262 miliona ljudi na svetu bolovalo je od astme.
Novim istraživanjem je bilo obuhvaćeno skoro 350 hiljada osoba različitih uzrasta iz ukupno sedam evropskih zemalja.
S obzirom na to da su naučnici imali podatke o kućnim adresama svakog učesnika, mogli su da utvrde različite rizike u njihovom okruženju. Fokus je bio na zagađenju vazduha, stepenu izgrađenosti i spoljnim temperaturama. Procene su delimično zasnovane na satelitskim snimcima koji pružaju uvid u sivu i zelenu ili plavu infrastrukturu u okolini ispitanika, odnosno u to koliko ima zgrada, koliko zelenila i koliko vodenih površina.
Za vreme trajanja studije, kod skoro 7.500 pojedinaca javila se astma, bilo u detinjstvu ili odraslom dobu. Ukupno 11,6% ovih slučajeva moguće je objasniti upravo kombinacijom tri navedena faktora.
Drugim rečima, u povoljnijem – manje zagađenom i izgrađenom, a više zelenom – urbanom okruženju, bolest se ne bi razvila kod jednog od deset ljudi sa astmom.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
„Ovo je korisno za urbaniste i donosioce odluka”, naglasio je prof. dr Erik Melen. „Ovom metodom mogu se identifikovati kritične zone rizika u postojećim gradskim oblastima, ali se takođe može koristiti i pri planiranju budućih urbanih sredina.”
Sledeći korak istraživača je analiza uzoraka krvi nekih učesnika, a sve kako bi se razumelo delovanje spoljašnjih faktora na telo i rasvetleli mehanizmi nastanka astme.
Studija sa dosadašnjim rezultatima objavljena je u naučnom časopisu The Lancet Regional Health – Europe.
U međuvremenu, nijedan od tri faktora rizika za astmu nije stran Beogradu: tokom prošle godine, štetno zagađenje vazduha beležilo se, u proseku, skoro svakog drugog dana, gradilišta niču kao pečurke posle kiše, dok je za dve decenije nestalo 10% zelenih površina.
