Foto: sandip44 / Pixabay
„Ukazujemo na zabrinjavajuće posledice zagađenja vazduha u Republici Srbiji i zahtevamo od nadležnih institucija da, bez odlaganja, usvoje reformske politike i zakonska rešenja kojima će se obezbediti ostvarivanje prava svakog građanina na zdravu životnu sredinu”.
Ovako su u nedavno objavljenoj izjavi složili vodeći domaći stručnjaci iz oblasti javnog zdravlja, prava, zaštite životne sredine, epidemiologije, klimatologije, energetike, a izjavu je objavio Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).
Ovaj javni apel domaće struke dolazi nekoliko dana nakon objavljivanja novog globalnog izveštaja o kvalitetu vazduha, a gotovo tri godine nakon što je Vlada Srbije usvojila Program zaštite vazduha – čije su planirane aktivnosti i ciljevi ostali dobrim delom neispunjeni.
„Jasno je da značajan deo stanovništva udiše vazduh koji ne ispunjava ni domaće standarde kvaliteta, niti postojeće i nove standarde Evropske unije”, navodi se u izjavi.
Novi standardi odnose se na direktivu koju je EU usvojila u oktobru 2024. godine, a kojom se pooštravaju kriterijumi zagađenosti vazduha, kako bi se približili standardima koje je postavila Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
Izjava stručnjaka o kvalitetu vazduha u Republici Srbiji
Evo primera: kriterijum prekomernog zagađenja česticama PM 2,5 u Srbiji je 25 µg/m3 (na godišnjem nivou). Već po ovom kriterijumu, veliki broj gradova u Srbiji ima prekomerno zagađen vazduh.
Međutim, EU je prošle godine propisala nižu dozvoljenu granicu od 10 µg/m3. A zdravstvena struka, preko Svetske zdravstvene organizacije, preporučuje granicu od samo 5 µg/m3 kako bi se izbegle zdravstvene posledice zagađenja vazduhom.
Kada bi Srbija primenjivala preporuke SZO, svaka merna stanica u zemlji beležila bi prekomerno zagađen vazduh – što nam govori o realnom stanju stvari, nasuprot zastarelim brojkama koje još uvek koristi Republika Srbija.
„Prema procenama, više od 14.000 prevremenih smrti godišnje u Srbiji može se povezati sa zagađenjem vazduha. Zdravstveni troškovi lečenja, izostanci sa posla i smanjena radna sposobnost usled bolesti izazvanih zagađenim vazduhom značajno opterećuju zdravstveni sistem, ali i smanjuju produktivnost radno aktivnog stanovništva”, navodi se u izjavi koju su potpisali vodeći stručnjaci u zemlji.
Uz ocenu postojećeg stanja, u izjavi se nalazi i spisak poteza koje država Srbija treba da preduzme:
- Usklađivanje Zakona o zaštiti vazduha sa Direktivom EU
- Donošenje i sprovođenje lokalnih planova kvaliteta vazduha
- Funkcionalizacija i proširenje sistema monitoringa
- Obustavljanje subvencija i podrške izvorima zagađenja (što se posebno odnosi na fosilna goriva)
- Uspostavljanje zdravstvenih indikatora kvaliteta vazduha
- Podrška istraživanju i obrazovanju kroz finansiranje interdisciplinarnih studija
- Međunarodna saradnja i primena najboljih praksi
- Praćenje sprovođenja Programa zaštite vazduha u Republici Srbiji
- Sprovođenje aktivnosti iz člana 37. Zakona o zaštiti vazduha (koji obavezuje operatere da u propisanom roku izrade plan za smanjenje emisija iz stacionarnih tačkastih izvora zagađivanja na području u kom je utvrđena tzv. druga kategorija kvaliteta vazduha)
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Podsećamo da pitanje glavnih izvora zagađenja vazduha nije nimalo jednostavno, a to se odnosi i na čestice PM 2,5 koje su najopasnije po naše zdravlje.
Tekst izjave možete skinuti i pročitati ovde, a spisak stručnjaka koji su je potpisali možete pronaći na sajtu RERI-ja.
