Šesti po redu Međunarodni sajam potrošačkih dobara, Hainan Expo 2026, održan je u aprilu na ostrvu Hajnan, na samom jugu Kine.
Ali ovaj događaj, koji je privukao preko 3.400 kompanija iz više od 60 država i regiona širom sveta, bio je znatno drugačiji i zeleniji od sličnih velikih manifestacija.
Tako su, na primer, energetske potrebe sajma u potpunosti pokrili obnovljivi izvori, a upotreba konvencionalne plastike za jednokratnu upotrebu je zabranjena.
Ovaj potez nije iznenađenje, s obzirom na to da je Hajnan prva kineska provincija koja je od 1. decembra 2020. postepeno uvodila potpunu zabranu nerazgradive plastike na nivou cele svoje teritorije.
Pod sloganom „Bambus kao održiva zamena za plastiku”, sva ambalaža, posude i pribor za jelo, kese i signalizacija bili su izrađeni od novog materijala na bazi bambusa koji su razvili kineski naučnici.
Snažan je i fleksibilan, a izgledom i funkcijom oponaša plastiku na bazi naftnih derivata koja dominira savremenom industrijom.
Ipak, umesto da se raspada desetinama, pa i stotinama godina kao što je to danas slučaj, ova bioplastika – pod odgovarajućim uslovima, odnosno u zemljištu – nestaje za svega pedeset dana. Inovativni materijal moguće je i reciklirati, uz zadržavanje 90% njegove originalne jačine.
Naučni rad u kojem je predstavljen materijal nastao transformacijom celuloze iz bambusa objavljen je u prestižnom naučnom časopisu Nature Communications.
„Tehno-ekonomska analiza potvrdila je njegovu cenovnu konkurentnost, premošćujući jaz između održivosti i mogućnosti masovne primene u industriji”, napisali su autori u studiji iz oktobra prošle godine.
Samo sedam meseci od objave ovih rezultata, bioplastika od bambusa korišćena je na događaju na Hajnanu kojem je, tokom šest dana trajanja, prisustvovalo skoro 350.000 ljudi.
Tamo je materijal položio prvi test masovne primene i pokazao da bambus zaista može da zameni plastiku kakvu znamo, bez žrtvovanja performansi.
Kao brzorastući izvor lignoceluloze, bambus daje prinos od 78,3 tone po hektaru, što je 4,5 puta više od drveta. Dnevnim rastom i do 91 centimetar, jedna vrsta bambusa čak drži i zvaničan Ginisov rekord kao najbrže rastuća biljka na svetu.
Upravo brz rast i visoki prinosi čine bambus održivom sirovinom pogodnom za masovnu industrijsku primenu.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Iako su tokom sajma na Hajnanu posetioci mogli da vide i futurističke leteće automobile i robote, takođe su zavirili u budućnost u kojoj bi plastika mogla da nestane za manje od dva meseca.
Ovo dostignuće moglo bi da otvori vrata široj upotrebi eko-materijala od bambusa u pakovanju, elektronici i drugim proizvodima.
A ako se taj scenario zaista obistini, to bi moglo iz korena promeniti pravila igre – smanjujući zagađenje plastikom i zavisnost od fosilnih goriva, i pretvarajući svakodnevni plastični otpad u nešto što jednostavno iščezne.
