FOTO: Marc Marchal / Unsplash
Pre 25 godina, Srbija je bila u evropskom vrhu po udelu uglja u proizvodnji struje – ali tu nije bila sama.
Najveći „ovisnik” od uglja bila je Poljska, gde su termoelektrane proizvodile preko 90% struje, a Srbija se nalazila u društvu nekolicine zemalja u kojima je taj udeo bio preko 50%: Nemačka, Češka, Grčka…
Dvadeset i pet godina nakon početka veka, ta situacija se drastično promenila, za sve ove zemlje osim, nažalost, Srbije.
Kao što se može videti iz ovog grafika, zemlje koje su nekada bile uporedive sa Srbijom po pitanju oslanjanja na ugalj uveliko su smanjile svoju zavisnost od ovog prljavog energenta. Čak je i Poljska, gde je ugalj nekada činio gotovu celokupnu proizvodnju, uspela poslednjih godina da drastično promeni svoj energetski miks.
Slične padove zabeležile su i mnoge druge evropske zemlje koje su proces napuštanja uglja bile otpočele iz pozicija boljih od naše: Danska, Italija i Francuska, Španija, Portugal, Austrija, Bugarska i Rumunija…
Sve one već godinama razvijaju kapacitete solara i vetra, sa jasnim planovima napuštanja uglja kao energenta na nivou kontinenta do 2050. godine.
Sa druge strane, energetika Srbije u poslednjih 25 godina mogla bi se opisati kao jedna od najinertnijih na kontinentu.
Posledice ove inertnosti uskoro ćemo najverovatnije osetiti i u državnoj kasi, kada evropski mehanizmi zaštite lokalnih proizvođača budu drastično otežali izvoz „prljave” energije u Evropsku uniju.
Ali posledice ove inertnosti već uveliko osećamo i na svojoj koži, samo što su te posledice teško merljive: u pitanju je, naravno, zagađenje vazduha, koje u Srbiji jednim dobrim delom dolazi iz termoelektrana. A sagorevanje uglja ne zagađuje samo naš vazduh, već i naše vode i naše zemljište.
Mada se u javnosti još uvek mogu čuti skeptični i konzervativni glasovi, sve je jasnije da doba uglja prolazi. Kao energent on nije samo izvor zagađenja i važan činilac u svetskim emisijama gasova staklene bašte – on je tehnološki prevaziđen, i gubi tržišnu trku u korist jeftinijih i daleko čistijih alternativa kao što su solar i vetar.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Neće ni Srbija ostati „oaza uglja” na kontinentu koji se sve više okreće čistoj energiji.
Mi smo se zapravo odavno obavezali da ćemo napustiti ugalj do 2050. godine, iako za sada, nažalost, još uvek ne idemo u tom pravcu.
Pitanje nije da li ćemo napustiti ugalj. Pitanje je koliko brzo ćemo ga napustiti, koliko pametno i pravedno. Ne moramo da osmišljavamo sve od nule: pošto smo toliko kasnili, sigurno možemo naučiti svašta od naših komšija koji su daleko ispred nas na tom putu.
