Foto: Bojan Džodan
Nacionalni park Tara dobitnik je prestižnog priznanja „Lideri zelenih inovacija 2026”. Priznanje je uručeno na Svetski dan životne sredine, 5. juna, u Evropskoj kući u Beogradu, povodom otvaranja ovogodišnje EU Zelene nedelje.
Ovo dostignuće potvrdilo je uspeh i efikasnost projekta „Obnova vlažnih staništa u NP Tara primenom inovativnih tehnologija” koji je izabran za jednu od 15 najuspešnijih inicijativa realizovanih uz podršku projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji” od 2022. godine do danas.
Sve nagrađene inicijative primeri su dobre prakse u oblasti dekarbonizacije, cirkularne ekonomije, unapređenja kvaliteta vazduha i očuvanja prirode i biodiverziteta.
U ime Nacionalnog parka Tara ovo priznanje preuzela je Marijana Josipović, stručna saradnica za zaštitu prirode i projekte. Kako nam je objasnila, nagrađeni projekat usmeren je na očuvanje i revitalizaciju šumotresave Crveni potok – jednog od najređih i najvrednijih staništa u Srbiji.
„Zbog značaja ovog prirodnog blaga i odgovornosti koju ima kao upravljač zaštićenog područja, Nacionalni park Tara opredelio se za proaktivan pristup zaštiti i očuvanju ovog jedinstvenog ekosistema”, ističe Marijana Josipović. „Umesto pasivnog praćenja negativnih promena, Nacionalni park Tara pokrenuo je ovaj projekat sa ciljem da se primenom rešenja zasnovanih na prirodi obezbede uslovi za dugoročan opstanak tresetišta i njegovih retkih i ugroženih vrsta.”
Po čemu je šumotresava Crveni potok toliko posebna?
Na mekoj podlozi ovog tresetišta na visoravni Mitrovac korenje je, između ostalog, pustila i Pančićeva omorika – i to je jedino njeno stanište koje nije na stenovitim terenima, nego na tresetu. Uz Pančićevu „ledenu lepoticu” tamo rastu i bele tresetne mahovine (Sphagnum).
„Reč je o retkom prirodnom fenomenu koji se ne sreće nigde drugde u svetu”, napominje Marijana Josipović. „Jedinstveni ekosistem nastajao je hiljadama godina kroz složene prirodne procese i danas predstavlja jedno od najvrednijih vlažnih staništa u Srbiji.”
Međutim, usled klimatskih promena, porasta prosečnih temperatura i sve učestalijih i dužih sušnih perioda, opstanak šumotresave Crveni potok ozbiljno je ugrožen.
Nacionalni park Tara ne želi da ovaj negativni proces posmatra skrštenih ruku. Otud i projekat „Obnova vlažnih staništa u NP Tara primenom inovativnih tehnologija” – a među projektnim aktivnostima i postavljanje tzv. hvatača magle.
Prema rečima naše sagovornice iz Nacionalnog parka Tara, u pitanju su inovativni sistemi koji sakupljaju vlagu iz vazduha i obezbeđuju stabilan vodni režim tokom sušnih perioda. Na taj način stvaraju se uslovi neophodni za opstanak belih mahovina, ključnih za formiranje treseta i očuvanje ovog osetljivog ekosistema.
„Naša ideja bila je da primenom hvatača magle obezbedimo dodatne količine vlage i tako pomognemo očuvanju vodnog režima i prirodne ravnoteže tresetišta”, objašnjava Josipović. „Za uspeh projekta ključno je partnerstvo sa Biološkim fakultetom Univerziteta u Beogradu i profesorom dr Markom Saboljevićem.”
Pored hvatača magle, realizovane su i aktivnosti biološke restauracije kroz sadnju četiri vrste belih mahovina i izrađeni edukativni sadržaji koji posetiocima približavaju značaj tresava i njihovu ulogu u ublažavanju klimatskih promena.
Uklanjanjem dotrajalog mobilijara i postavljanjem zaštitne ograde stvoreni su uslovi za bolju zaštitu staništa od negativnih uticaja.
Rezervat prirode Crveni potok proglašen je sredinom prošlog veka. Zbog svoje biološke raznolikosti i važnosti za očuvanje prirodne sredine, pod prvom je kategorijom zaštite.
Intenzivne eksploatacije drveća nije bilo ni pre proglašenja rezervata, tako da je očuvana šuma zapravo prašumskog tipa. A pored Pančićeve omorike, u ovoj šumotresavi ćete zateći smrču, jelu i jovu.
Rezervat je naziv dobio po tome što kroz njega protiče potok koji se u svom gornjem toku razliva preko zemljišta od crvene ilovače tako da u vreme jačih padavina dobija crvenu boju.
Upečatljiv prizor u šumotresavi je Tepih livada u samom središtu rezervata. Ovaj lokalitet još uvek nije u potpunosti obrastao tresavskom šumom i zbog mekoće podloge dolazi do ugibanja
tresetnih slojeva.
Zbog svega navedenog, Nacionalni park Tara zaslužio je titulu lidera zelenih inovacija.
„Ovo priznanje predstavlja potvrdu da inovativna rešenja zasnovana na prirodi mogu dati značajan doprinos očuvanju biodiverziteta i povećanju otpornosti ekosistema na klimatske promene”, zaključuje Marijana Josipović, „ali i podsticaj da Nacionalni park Tara nastavi sa sprovođenjem projekata koji doprinose zaštiti prirodne baštine Srbije.”
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Projekat „Obnova vlažnih staništa u NP Tara primenom inovativnih tehnologija” je sprovodio Nacionalni park Tara u partnerstvu sa Biološkim fakultetom Univerziteta u Beogradu, uz finansijsku podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj (SIDA), u okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji”.
Ovu inicijativu, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi Program UN-a za razvoj (UNDP) u saradnji sa Švedskom i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva vlada Švedske, Švajcarske i Republike Srbije.
