Ministarstvo energetike i mineralnih resursa u Indoneziji objavilo je u sredu, 10. decembra, zvanični tarifnik kazni koje će biti izrečene rudarskim kompanijama koje posluju nezakonito i krče šume u zaštićenim šumskim područjima.
Ovaj odlučan potez predstavlja deo širih napora vlade da zaštiti kritične tropske ekosisteme, a čije uništavanje doprinosi klimatskim promenama i pojačava ozbiljnost vremenskih ekstrema.
Kao jedan od najvećih svetskih proizvođača ključnih sirovina, Indonezija se suočava sa rastućim pritiskom da uskladi ekonomski razvoj rudarstva sa zaštitom životne sredine. Cilj kažnjavanja je da se obezbedi transparentnost i odgovornost u korišćenju prirodnih resursa, istovremeno ublažavajući finansijske gubitke države i negativne ekološke uticaje.
Objavljene novčane kazne su rigorozne i drastično variraju u zavisnosti od vrste sirovine koja se nezakonito eksploatiše, odražavajući ekonomsku vrednost i ekološki uticaj specifičnih rudarskih aktivnosti.
Nikl je najskuplji: Skoro 309 hiljada dolara po hektaru ilegalno iskrčene šume
Najteži udarac po džepu pretrpeće kompanije koje ilegalno rudare nikl, skoro 390 hiljada dolara po hektaru očišćenog šumskog zemljišta. Indonezija je inače ubedljivo najveći svetski proizvođač nikla, a zajedno sa Filipinima čini preko polovine globalne proizvodnje ovog metala.
Pored toga, kako je saopštilo nadležno ministarstvo, hektar ilegalno uništene šume pri rudarenju boksita kažnjavaće se sa oko 105 hiljada dolara. A u tarifnik je uvršteno i rudarenje kalaja – 72 hiljada dolara po hektaru, kao i uglja – 21 hiljada dolara po hektaru.
Na osnovu rezultata terenskih istraga, kazne će prikupljati vladina radna grupa za šumarstvo koju čini vojno osoblje i službenici za sprovođenje zakona. Novac će biti evidentiran kao nefiskalni državni prihod u sektoru energetike i mineralnih resursa.
Odluka je već stupila na snagu.
Ranije ove nedelje, radna grupa za šumarstvo naložila je desetinama kompanija – uključujući one iz sektora rudarstva i proizvodnje palminog ulja – da plate ukupne kazne od približno 2,3 milijarde dolara zbog ilegalnog poslovanja u šumskim područjima.
Još početkom decembra, u poseti žrtvama katastrofalnih poplava i klizišta na zapadu Sumatre, nadležni ministar Bahlil Lahadalija istakao je posvećenost vlade krivičnom gonjenju onih koji krše rudarske propise, posebno onih koji nanose štetu zajednici.
„Ako tokom naše evaluacije utvrdimo da krše propise ili se ne pridržavaju pravila, nećemo oklevati da preduzmemo mere u skladu sa važećim propisima”, rekao je ministar. „Još jednom vas uveravam, ako iko u rudarskom sektoru posluje na način koji nije u skladu sa rudarskim propisima i standardima, neću oklevati da mu opozovem dozvolu.”
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Propisi o kažnjavanju uništavanja šuma u Indoneziji dolaze u trenutku dok se i dalje broje izgubljeni životi i šteta nakon nedavnih stravičnih poplava i kližišta širom Azije.
Iako su klimatske promene verovatno doprinele rekordnim kišama i olujama, stručnjaci upozoravaju da je razmere tragedije pojačalo i višegodišnje besomučno krčenje šuma.
U Indoneziji, uništavanje šumske vegetacije, a koja deluje kao prirodni sunđer za upijanje padavina i stabilizaciju zemljišta, dovodi do erozije, klizišta i katastrofalnih poplava. Drugim rečima, nova regulativa važna je i u kontekstu prilagođavanja na klimatske promene, kao i zaštite biodiverziteta.
