Foto: Ice Memory Foundation
Antarktik je nedavno dobio prvi trezor za uzorke leda na svetu. Tzv. ledena jezgra čuvaće se u namenskoj ledenoj pećini, na ekstremno niskim temperaturama, u okviru međunarodne istraživačke stanice Konkordija.
Cilj je da se na ovaj način led skladišti vekovima. Pitate se zbog čega? U doba ubrzanog otapanja glečera, skladištenjem drevnog leda zapravo se čuva „klimatska arhiva” naše planete.
Ledena jezgra su uzorci valjkastog oblika koje naučnici dobijaju bušenjem ledenih ploča i glečera. Bušilice prodiru stotinama, pa i hiljadama metara u dubinu, otvarajući prozor u prošlost dug stotinama hiljada godina.
Dragocene podatke o temperaturama, koncentraciji gasova sa efektom staklene bašte i promenama nivoa mora naučnicima pružaju izotopi vode, kao i mehurići vazduha, polen i pepeo koji su ostali zarobljeni u ledu u trenutku njegovog nastanka.
A sada se ova ledena jezgra čuvaju za buduće generacije istraživača.
Trezor pod imenom „Ice Memory”, u kojem će se skladištiti led, dug je 35 metara, a širok i visok po pet metara. U potpunosti je ukopan u kompaktne slojeve snega na oko pet metara ispod površine, dostižući ukupnu dubinu od devet metara, navodi istoimena fondacija. Kako bi se objektu osigurao maksimalan vek trajanja, uz minimalan uticaj na antarktičku sredinu, sproveden je niz testova.
Dodaje se da za izgradnju nisu bili potrebni građevinski materijali i temelji, niti mehanički rashladni uređaji. Stabilnost objekta garantuju ekstremne i prirodno konstantne temperature na Antarktiku koje su tokom cele godine oko -52 °C.
Zvaničnim otvaranjem trezora, upriličenim u sredu, 14. januara, ovo je postao jedan od najinovativnijih i najudaljenijih naučnih objekata na svetu. Projekat je finansirala Fondacija Princa Alberta II od Monaka.
Prvi uzorci leda već su stigli na Antarktik: Putovanje je trajalo 50 dana
Prvi uzorci leda već su stigli u prirodnu, održivu pećinu na Antarktiku.
Reč je o ledenim jezgrima sa ugroženih alpskih glečera. Put od ledene laboratorije u Veneciji bio je kompleksan i dug 50 dana: sve je krenulo još sredinom oktobra prošle godine kada je pošiljka teška 1,7 tona napustila luku u Trstu na italijanskom ledolomcu Laura Bassi.
Tokom čitavog putovanja, ledena jezgra bila su pod strogom kontrolom, skladištena na temperaturi od -20 °C. Uzorci su prešli Mediteran, Atlantik, Pacifik, a zatim i Južni okean i Rosovo more, da bi početkom decembra konačno stigli do Antarktika.
Njihova prva antarktička adresa bila je stanica Mario Cukeli, južno od Novog Zelanda. Tu su uzorci leda promenili prevozno sredstvo: nakon ukrcavanja na avion, prešli su finalne kilometre do francusko-italijanske stanice Konkordija, u srcu Antarktičke visoravni, na visini od oko 3.200 metara.
U narednim godinama ovim ledenim jezgrima pridružiće se desetine drugih uzoraka leda iz celog sveta, npr. sa Anda, Svalbarda i Himalaja. Zaštitu uzoraka od spoljnih uticaja i kontaminacije osiguraće poseban tretman ledenih jezgara.
Ovaj logistički poduhvat i skladištenje prvih uzoraka od neprocenjivog značaja predstavljaju krunu projekta „Ice Memory”. Ovaj projekat su 2015. godine pokrenuli Nacionalni savet za istraživanje Italije i Univerzitet Ka’ Foskari u Veneciji u saradnji sa francuskim Nacionalnim centrom za naučna istraživanja, Istraživačkim institutom za razvoj i Univerzitetom Grenobl-Alpi, kao i sa i Institutom Pol Šerer iz Švajcarske.
Planinski glečeri se povlače nezapamćenom brzinom. Od početka 21. veka, glečeri su regionalno izgubili između 2% i 39% svog leda, dok gubitak na globalnom nivou iznosi oko 5%. Ovo preti da izbriše vekove – a u nekim slučajevima i milenijume – nezamenljivih podataka koji naučnicima omogućavaju da analiziraju prošle trendove, ali i da predvide buduće.
„Čuvanjem fizičkih uzoraka atmosferskih gasova, aerosola, zagađivača i prašine zarobljenih u slojevima leda, Fondacija ‘Ice Memory’ osigurava da će buduće generacije istraživača moći da proučavaju prošle klimatske uslove koristeći tehnologije koje danas možda još uvek ne postoje”, objašnjava Karlo Barbante, profesor na Univerzitetu Ka’ Foskari u Veneciji i potpredsednik Fondacije „Ice Memory”.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Decenijama unazad, proučavanje ledenih jezgara daje jedinstven doprinos donošenju političkih odluka, naročito kroz rad Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC).
Kao odgovor na nepovratno otapanje svetskih glečera, Fondacija „Ice Memory” identifikuje najugroženije lednike i ključne lokacije. Od 2015, fondacija je već koordinisala, sprovela ili podržala deset bušenja ledenih jezgara širom sveta, uključujući u ovu globalno značajnu inicijativu naučne timove iz više od 13 zemalja.
Ovi uzorci sada su dobili svoj dom i utočište na duge staze, trezor „Ice Memory” na Antarktiku. Na taj način, budući naraštaji moći će da koriste ove jedinstvene zaleđene vremenske mašine za putovanje kroz klimatsku istoriju Zemlje.
