Na mestu pepelišta termoelektrana „Kolubara A” i „Morava”, EPS gradi 110 MW novih solarnih kapaciteta

FOTO: EPS

Termoelektrane „Kolubara A” i „Morava” su najstarije u sistemu Elektroprivrede Srbije. „Kolubara A”, u mestu Veliki Crljeni nadomak Beograda, radi od davne 1956. godine, a „Morava” u Svilajncu od 1968.

Posle više od 50 godina rada, i posle više odlaganja, ove dve elektrane bliže se kraju svog radnog veka. A na mestu njihovih pepelišta – gde se odlaže ogromna količina otpada koji nastaje njihovim radom – niknuće nove solarne elektrane.

Kako se navodi u nedavno objavljenom Programu ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije, a koji se odnosi na naredne tri godine, solarne elektrane „Kolubara A” i „Morava” treba da počnu sa radom 2029. godine.

Ove dve elektrane, „Kolubara A” snage 78,6 MW, a „Morava” 31,8 MW, gradiće se tokom 2027. i 2028. godine, a ukupna vrednost investicije iznosi oko 93 miliona evra, od čega je preko 17 miliona evra predviđeno za rekultivaciju ovih deponija.

U pitanju je važan signal za Srbiju: na jednim od najprljavijih ishodišta naše zavisnosti od uglja proizvodiće se čista i obnovljiva energija. Ali nije ni samo do toga što solarne elektrane, za razliku od termoelektrana, proizvode čistu i obnovljivu energiju.

Solar je takođe i domaća energija na način na koji fosilna goriva – pa čak ni ugalj – više nisu.

Naime, Srbija je veliki uvoznik fosilnih goriva, a poslednjih godina je skočio i uvoz uglja, pa čak i lignita, koji tradicionalno posmatramo kao „naš”.

Ali ako želimo energiju koja je naša, solar je odličan odgovor: jednom izgrađene, solarne elektrane ne zavise ni od kakvog uvoza energenata, i ne zavise ni na koji način od svetskih tržišta ili geopolitike. One, zapravo, mogu biti ključ naše energetske bezbednosti i nezavisnosti.

Kraj rada TE „Kolubara A” i „Morava” treba da bude prvi korak u postepenom napuštanju uglja – a Srbija se, kroz različite međunarodne sporazume i zajmove, obavezala da će napustiti ugalj kao energent do 2050. godine.

Štaviše, plan napuštanja uglja do 2050. našao se i u Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu, koji je Srbija usvojila 2024. godine.

Upitno je da li je ovako ambiciozan plan zaista ostvariv. Dosadašnje iskustvo aktivnosti na polju dekarbonizacije pokazuju da za takav poduhvat nema dovoljne političke volje niti kapaciteta, ali dvadeset četiri godine je relativno dug period vremena.

Međutim, kakva god da nas budućnost čeka, važno je napraviti svaki korak, a ovaj korak, u kojem će današnja pepelišta zameniti solarne elektrane, svakako je u pravom smeru.