Od početka novog sukoba na Bliskom istoku do srede, 8. aprila, kapaciteti solarnih elektrana uštedeli su Evropskoj uniji (EU) čak 4,7 milijardi evra zahvaljujući smanjenim troškovima za uvoz gasa, pokazuje poseban brojač udruženja SolarPower Europe.
Kako se navodi, obnovljivi izvori, a posebno solar i skladišta energije, mogu delovati kao amortizer koji štiti građane i privredu od skokova cena energije i naglog porasta troškova uvoza koji bi, u suprotnom, mogli biti još drastičniji.
Na temu ušteda, udruženje je izradilo i istraživanje sa fokusom na izbegnute troškove tokom prvog meseca konflikta: procenjuje se da je solar u martu uštedeo EU preko 110 miliona dnevno na uvozu gasa, odnosno 3,77 milijardi evra tokom čitavog meseca.
Početkom marta cene gasa u EU su prešle 50 evra po megavat-času, što je 50% više u poređenju sa prošlom godinom i skoro duplo više u odnosu na mesec ranije, pišu autori.
Ubrzano poskupljenje gasa je, pre svega, posledica geopolitičkih tenzija i porasta cene sirove nafte izazvanog sukobima u snabdevanju na Bliskom istoku.
Da nema solara, račun za uvoz fosilnih goriva u EU bio bi za 32% veći
Prema navodima Evropske komisije, EU je samo u prvoj polovini marta na uvoz fosilnih goriva potrošila šest milijardi evra.
Ali da proteklih godina nisu razvijali solar i da ove elektrane nisu obezbedile 19,9 teravat-časova struje, račun za uvoz fosilnih goriva – samo u periodu od 1. do 17. marta – mogao je da bude za 1,9 milijardi evra veći, odnosno za skoro jednu trećinu.
Zaključno sa krajem prošle godine, širom Evropske unije izgrađeno je 406 gigavata solarnih elektrana, a udeo u prošlogodišnjoj proizvodnji struje iznosio je 13%.
Upravo ovi kapaciteti omogućili su zemljama da smanje zavisnost od uvoza gasa od početka rata na Bliskom istoku.
Zavisno od toga koliko cene gasa porastu usled novonastalih geopolitičkih napetosti, do kraja ove, 2026. godine solar bi mogao da obezbedi EU ukupne uštede između 35 i 68 milijardi evra.
Prema proračunima udruženja SolarPower Europe, do kraja decenije kumulativna korist mogla bi iznositi 170 milijardi evra.
Da li Srbija nešto može naučiti iz ovoga?
„Evropa doživljava drugi šok cena fosilnih goriva u razmaku od četiri godine”, istakla je Valburga Hemetsberger, generalna direktorka udruženja SolarPower Europe.
„Ovi novi podaci su podsetnik na to koliko solarna energija danas služi Evropi, kao i na razmere budućih benefita za našu bezbednost i ekonomiju.”
Iako Srbija nije obuhvaćena ovim izveštajem, činjenica je da u energetskoj tranziciji zaostajemo za zemljama Evropske unije: naših 0,24 gigavata solarnih elektrana prošle godine pokrilo je manje od 0,5% proizvodnje struje.
Samim tim, uz skromne kapacitete solara, domaće uštede za uvoz gasa verovatno nisu ni blizu impresivne kao u EU.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
U jeku eskalacije rata na Bliskom istoku, još jednom postaje jasno da je ubrzanje proizvodnje struje iz domaćih izvora, koja se ne oslanja na fosilna goriva iz uvoza, od suštinskog značaja za osiguravanje energetske bezbednosti i ekonomske otpornosti.
Međutim, kako pokazuju zvanični energetski bilansi koje objavljuje Republički zavod za statistiku, Srbija je u poslednjoj deceniji uvezla 85,5% raspoloživog gasa. Zajedno sa uvezenom naftom, uvozni gas koštao nas je ukupno 21,8 milijardi dolara u periodu od 2016. do 2025. godine.
I dok zemlje EU štede zahvaljujući tome što su razvijale obnovljive izvore, Srbija postaje rastući zavisnik od uvoza fosilnih goriva, što je posebno skupa i kobna pozicija u vreme energetskih šokova.
