U većini velikih svetskih ekonomija, ovo danas ne bi bila vest jer su do te prekretnice stigle decenijama ranije ili kod njih ugalj, jednostavno, nikada nije dominirao energetskim miksom. Ali sa Kinom je potpuno drugi slučaj.
Kina je najveći potrošač uglja i najveći aktuelni emiter ugljen-dioksida na svetu. Ali Kina je istovremeno i svetionik razvoja obnovljivih izvora: svake godine, ova zemlja izgradi veće kapacitete vetroparkova i solarnih elektrana nego sve ostale zemlje zajedno, dostižući preko 50% u ukupnim globalnim instalacijama.
A upravo impresivni tempo rasta čiste energije omogućio je sledeće: za prvih šest meseci ove, 2026. godine, Kina je prvi put ikada proizvela manje od polovine struje u termoelektranama na ugalj.
Prema zvaničnim podacima, od januara do kraja juna, udeo uglja u proizvodnji električne energije iznosio je 49,7%. To je drastičan pad u odnosu na isti period pre svega jedne decenije, kada je bio 65,5%.
Ali uspeh energetske tranzicije u Kini nije stao samo na smanjenju procenta uglja.
Dostigavši 41,2%, učešće obnovljivih izvora u proizvodnji prvi put je premašilo 40%. Samo vetar i solar učestvovali su sa 24,6% u ukupnoj proizvodnji, dok su pre svega nekoliko godina (2020), ovi izvori proizvodili tek 9,7% struje.
Preostalih oko devet odsto struje u prvoj polovini godine pokrile su gasne i nuklearne elektrane.
Ipak, uprkos smanjenom učešću uglja u energetskom miksu, Kina bi i dalje mogla da iskoristi više ovog fosilnog goriva nego prošle godine, piše Rojters. Razlog leži u povećanoj potražnji za električnom energijom: sve više Kineza kupuje električna vozila, razvijaju se data centri za veštačku inteligenciju, a izvoz nastavlja da raste.
Kina planira da dostigne vrhunac potrošnje uglja i štetnih emisija najkasnije do kraja decenije, nakon čega treba da usledi smanjenje. U istom roku, do 2030. godine, u planu je da vetroparkovi i solarne elektrane dostignu udeo od 30% u energetskom miksu.
Ali kako priča Gao Juhe, projektna menadžerka za istočnu Aziju u organizaciji Grinpis, taj cilj bi mogao biti dostignut već 2028. – zahvaljujući razvoju krovnog solara sa baterijama.
„Skladištenje energije, uz prilagođavanje potrošnje i fleksibilnije tržište struje, omogućiće znatno veći prodor distribuiranog solara”, rekla je ona. „To će pomoći da se sve veća potreba za električnom energijom pokrije iz obnovljivih izvora umesto iz fosilnih goriva.”
Ako se učešće vetra i solara popne na 30% pre kraja decenije, to ne bi bio prvi put da Kina u energetskoj tranziciji ide brže od planiranog: isti vremenski okvir, 2030. godinu, zemlja je postavila i za izgradnju 1.200 gigavata vetroparkova i solarnih elektrana. Ipak, Kinezi su tu tačku dostigli još 2024. godine – čak šest godina pre roka.
Iako se zbog džinovskih energetskih apetita Kina i dalje drži uglja, budućnost u kojoj će obnovljivi izvori istisnuti prljavi energent deluje sve bliže – karbonska neutralnost, odnosno neto nulte emisije ugljen-dioksida, najavljena je najkasnije do 2060. godine.
