Foto: EPS
U 2025. godini sistematski propusti u sprovođenju zakona doveli su do toga da je zagađenje sumpor-dioksidom (SO2) iz termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu premašilo zakonske granice za čak 6,6 puta, pokazuje osmo izdanje izveštaja „Uskladiti ili zatvoriti”.
Izveštaj je objavila mreža CEE Bankwatch, u saradnji sa Platformom za društveni razvoj i inovacije (CORE) i Regulatornim institutom za obnovljivu energiju (RERI).
Kako se navodi, emisije azotnih oksida (NOx) su takođe ponovo prekoračile maksimalne dozvoljene granice, dok je zagađenje prašinom dostiglo najviši nivo od 2018. godine.
Te 2018. na snagu su stupili novi standardi zaštite vazduha na Zapadnom Balkanu, u skladu s Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice.
Osam godina kasnije, u 2025. godini, emisije sumpor-dioksida iz termoelektrana na ugalj obuhvaćenih Nacionalnim planovima za smanjenje emisija (NERP) u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Srbiji i na Kosovu i dalje su bile višestruko veće od dozvoljenog.
Ko najviše zagađuje vazduh: TE Ugljevik i TENT B predvode listu
Termoelektrane na ugalj obuhvaćene NERP-om u Bosni i Hercegovini bile su najveći emiteri SO2 u regionu, sa 196.940 tona, što je 12,7 puta više od dozvoljenog. Srbija je sledila sa 177.756 tona, odnosno emisijama 5,1 puta većim od dozvoljenih.
Emisije SO2 na nivou regiona su se samo umereno smanjile od 2018. godine. Ipak, ograničenja emisija su bila stroža u 2025. godini nego u prethodnim godinama, što je dovelo do još većih neusklađenosti.
Kao i mnogih ranijih godina, najveći zagađivač SO2 u regionu bila je termoelektrana Ugljevik u Bosni i Hercegovini. Uprkos izgrađenom sistemu za odsumporavanje, postrojenje je ispustilo 115.079 tona SO2, zabeleživši najviše emisije otkako su pravila o kontroli zagađenja počela da se primenjuju.
Drugi najveći emiter je bila termoelektrana Nikola Tesla B (blok B1 i B2) sa 77.470 tona. To je više nego prethodne godine i 5,7 puta više od dozvoljenih maksimalnih vrednosti.
Iako je postrojenje za odsumporavanje u TE Kostolac B konačno dobilo upotrebnu dozvolu u januaru 2023. godine, posle godina kašnjenja i probnog rada, termoelektrana je prošle godine emitovala 17.452 tone SO2, što je i dalje 3,3 puta više nego dozvoljeno i znatno više nego prethodne godine.
Kao i u 2024. godini, ukupne emisije azotnih oksida iz termoelektrana na ugalj obuhvaćenih NERP-om u 2025. godini iznosile su 1,4 puta više od dozvoljenog. Srbija je ponovo među zemljama koje su premašile dozvoljene granice, pri čemu je Nikola Tesla B emitovala najviše NOx u regionu – 11.247 tona, i tako zadržala titulu neslavnog šampiona.
Kada je reč o zagađenju prašinom iz regionalnih termoelektrana, ono je prošle godine bilo 2,9 puta veće od dozvoljenog. Ali ono što još više brine, zagađenje prašinom dostiglo je najviši nivo od 2018. godine. Ovo se dogodilo usled ogromnog povećanja emisija iz TE Bitolj u Severnoj Makedoniji, objašnjavaju autori izveštaja.
Ujedno, Srbija poslednjih godina beleži pad proizvodnje električne energije iz uglja, uprkos tome što nije zatvorila nijednu elektranu. Na ovaj opasan paradoks upozorava Davor Pehchevski, koordinator za energetiku na Balkanu u mreži Bankwatch:
„U nekim zemljama Zapadnog Balkana sada imamo najgore od oba sveta: pad proizvodnje električne energije iz uglja bez jasnog plana za ublažavanje socio-ekonomskih posledica, u kombinaciji s visokim – a u nekim slučajevima čak i pogoršavajućim – nivoom zagađenja. Umesto da sprovode mere zaštite od zagađenja, vlade zatvaraju oči. Ovo ide daleko šire od ljudskog zdravlja i životne sredine, pravo u srž temeljnih principa kao što je jednakost pred zakonom.”
Pored kršenja NERP-a, krajem 2023. godine istekao je rok za zatvaranje najmanjih i najstarijih elektrana u okviru derogacije „izuzeća”. Sve tri zemlje Zapadnog Balkana s termoelektranama na ugalj koje podležu ovom pravilu – Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Srbija – i dalje ga krše. Morava i Kolubara A i dalje rade, više od dve godine nakon što su morale biti zatvorene.
Zbog kršenja propisa, tačnije probijanja ograničenja zagađenja iz NERP-a, Sekretarijat Energetske zajednice pokrenuo je nekoliko postupaka, uključujući i postupak protiv Srbije, potvrđujući nezakonit rad regionalnih termoelektrana na ugalj.
Međutim, nijedna vlada nije kaznila elektroprivrede, niti imaju jasne i realistične planove za usklađivanje i/ili zatvaranje termoelektrana.
Darjana Macanović iz RERI-ja ističe da izostanak reakcije nadležnih ukazuje na dublji problem:
„Dugogodišnji problemi poput prekoračenja dozvoljenih emisija, rada termoelektrana bez zakonom propisanih dozvola i postupaka pred Sekretarijatom Energetske zajednice ukazuju na to da se radi o sistemskom neispunjavanju preuzetih obaveza u oblasti zaštite životne sredine i energetike. Zvanični podaci pritom sve jasnije pokazuju da oslanjanje na fosilna goriva ne garantuje energetsku sigurnost, već održava zavisnost od sistema čiji stvarni ekonomski, ekološki i društveni troškovi često ostaju van fokusa javne rasprave.”
Prema njenim rečima, neophodno je da se postojeći propisi konačno primenjuju, a odluke o budućnosti energetskog sektora moraju biti zasnovane na činjenicama i stvarnim troškovima postojećeg modela.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Ulazak u eru CBAM-a: Ugalj više nije ni jeftin ni pravno održiv
U međuvremenu, primena Mehanizma EU za prilagođavanje ugljenika na granicama (CBAM) započela je u januaru ove, 2026. godine, povećavajući troškove izvoza električne energije i dodatno smanjujući profitabilnost termoelektrana na ugalj u regionu.
„CBAM nije stvorio problem, samo ga je ogolio”, izjavila je Hristina Vojvodić iz CORE-a. „Ugalj više nije ni jeftin, ni pravno održiv, ni društveno prihvatljiv. Prava dekarbonizacija počinje prestankom tolerisanja nezakonitog rada termoelektrana. Posle dvadeset godina od stupanja na snagu Ugovora o osnivanju Energetske zajednice, vlade Zapadnog Balkana potrošile su sve izgovore za kašnjenje: sada moraju kazniti nezakonito zagađenje, objaviti realne planove za prestanak korišćenja uglja i obezbediti da svaka klimatska mera zaista vodi smanjenju emisija, zaštiti zdravlja građana i pravednoj tranziciji.”
