Foto: Karsten Würth / Unsplash
Svet je 2025. prešao granicu od 5 teravata obnovljivih izvora energije, pokazuju podaci Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA).
Pre samo 10 godina, ta brojka je iznosila oko 2 teravata, što znači da su obnovljivi izvori porasli 2,5 puta za 10 godina.
U pitanju je munjevit rast, za koji je najpre zaslužna Kina, koja je tokom poslednjih 10 godina ugradila preko polovinu – oko 1,7 od ukupno 3 teravata novih kapaciteta obnovljivih izvora.
Iz ugla tehnologije, za rast su naravno zaslužni solar i vetar, koji mogu da se ugrade jeftino i brzo: od 2016. do 2025. kapaciteti vetroelektrana porasli su 2,5 puta, a solara čak 8 puta.
Danas, uz ove varijabilne izvore sve se više ugrađuju i stacionarni baterijski sistemi, koji „rešavanju” najveći problem solara i vetra – nestabilnost proizvodnje.
U poređenju sa kombinacijom varijabilnih izvora i baterija, starija obnovljiva rešenja kao što su hidroelektrane zahtevaju daleko veća ulaganja, i grade se godinama (pa i decenijama). Isto važi i za nuklearne elektrane.
Pre tri godine, na klimatskom samitu u Dubaiju, usvojen je globalni cilj: ukoliko želimo da zauzdamo klimatske promene, obnovljivi izvori moraju da dostignu najmanje 11 teravata globalno do 2030. godine.
Tada je ovaj cilj delovao prilično ambiciozno, pa čak i teško dostižno.
Međutim, rast koji su obnovljivi izvori zabeležili 2024. i 2025. godine gotovo da nas smešta na pravi put: kako navodi IRENA, ove dve godine bile su rekordne, sa rastom od preko 15%, dok nam je za ispunjenje cilja iz Dubaija neophodan rast od 16,6% godišnje. Kriva rasta treba samo još malo da se „podigne”.
Srbija je 2023. godine potpisala dogovor iz Dubaija, ali je dugo kaskala u ugradnji novih obnovljivih kapaciteta.
Mada Srbija neće mnogo uticati na uspeh jednog globalnog poduhvata, ubrzani razvoj obnovljivih izvora svejedno bi nam pomogao u rešavanju više problema – od zagađenja vazduha do energetske zavisnosti.
