„Strogo zabranjeno parkiranje na zelenoj površini!”
Tako glasi ispis na parkingu kod Luke Beograd. Međutim, da li to pravilo važi ako zelena površina više nije zelena – ako je ovo vrelo, sušno leto isisalo i poslednji tračak hlorofila iz trave?
Kada spustite pogled, opazićete dehidrirane travke i nešto što više liči na zlatno-žutu preriju iz američkih vestern filmova nego na travnjake kakvi su tipični za naše podneblje – ili su barem bili nekada.
Da li ovaj prizor treba da nas začudi? Nažalost, ne. Za nama je najtopliji i drugi najsušniji avgust ikada zabeležen u Srbiji. A visoke temperature i sušni uslovi, naočigled svih nas, uzeli su danak vegetaciji.
Ovih nekoliko kvadrata zelenila u svojoj muci nisu usamljeni – slične scene možemo da vidimo u sopstvenim dvorištima, pa i na mnogo većim prostorima.
Širom grada, zelene površine posustale su pred vrućinama i sušom – nisu se samo travnjaci tu i tamo „vesternizovali”, nego su prisutna i dehidrirana stabla, pa čak i tepisi opalog lišća ispod njih.
„Već tokom avgusta, golim okom mogli smo da primetimo prizore koji više podsećaju na jesen”, kaže dr Ivan Simić sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.
Prema njegovim rečima, sušenje zelenila posebno je uočljivo na najvećim zelenim površinama kao što su Košutnjak, Zvezdarska šuma, Ada Ciganlija, Ušće i Kalemegdan gde pojedina stabla deluju kao da je već novembar.
„Tamo najpre primetimo i dolazak proleća kada sve ozeleni. Ali takođe najpre primetimo i kada se to promeni. Ove godine, vegetacija se – kao i obično – jako dobro držala u maju, pa čak i u junu jer su klimatski uslovi bili povoljni. Onda je situacija krenula nizbrdo. Nakon prvog niza tropskih dana i toplotnih talasa, već u julu, videlo se da zelenilo žuti – i to tamo gde nam ono najviše znači, u velikim gradskim šumama i parkovima.”
Ovo nije prvi put da svedočimo ranoj jeseni – sa sve češćim, jačim i dugotrajnijim sušama, i to postaje sve učestaliji prizor
Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), Beogradom proteklih meseci vladaju jako, a trenutno čak i ekstremno sušni uslovi.
Ali ovo nije prva godina da su Beograđani posledično svedoci „jeseni pre jeseni”. Prošlog leta, to je čak potvrđeno i analizom satelitskih snimaka.
Iako je opažamo očima, u pitanju nije samo estetska promena – poprimajući narandžaste nijanse, svlačeći krošnje i sušeći se kada svemu tome vreme nije, vegetacija širom Beograda ukazuje nam na svoju narušenu vitalnost – što je posebno dramatično u slučaju trave.
„Već u toku jula, travnate površine su požutele i više nisu vegetacijski aktivne – tamo više nema nikakvog života”, objašnjava dr Ivan Simić. „To nije samo mrtvo tlo, nego trava ne vrši evapotranspiraciju. Dakle, nije aktivna u hlađenju mikroklimata gde se nalazi.”
A koliko je trava efikasan prirodni „kuler” pokazuju i naša nedavna termovizijska merenja – temperatura održavanih površina je i preko 20 stepeni niža od temperature onih koje su isušene.
„Očigledan je kontrast između održavanog i neodržavanog zelenila, odnosno između onog koje se navodnjava i onog koje se ne navodnjava”, napominje dr Simić.
Drugim rečima, dok je vegetacija u Beogradu na vodi – zahvaljujući zalivanju – i dalje zelena i prilično vitalna, neometena vremenskim prilikama, spomenik Pobedniku kao simbol grada okružuju suvi travnjaci, pa čak i mestimično osušeno drveće.
„Kompletnoj vegetaciji u gradovima neophodna je podrška komunalnih službi”, ističe naš sagovornik, „pa čak i samih građana koji više ne mogu da čekaju da kiša padne.”
Zato, smatra on, treba da se okrenemo pozitivnim praksama iz drugih evropskih gradova. Jedan od dobrih primera dolazi iz Berlina gde je izrađena interaktivna mapa sa skoro milion stabala putem koje volonteri mogu da se informišu koliko neko drvo treba da zaliju.
„Mislim da je to Beogradu odavno neophodno, barem desetak godina unazad. Ako je u Berlinu, koji je severnije i ima povoljniji režim padavina, slabije toplotne talase i hladniju klimu, postalo tako alarmantno, kakva je onda situacija kod nas uz sve otežavajuće okolnosti?”
Dodatno, komunalne službe u prestonici Nemačke brinu i zalivaju svako novoposađeno stablo, najranije do pete godine starosti.
Iako je pomoć berlinskoj vegetaciji na višem nivou organizacije i koordinacije, u našem glavnom gradu takođe postoje pojedinci koji ne žele da posmatraju skrštenih ruku kako drveće u njihovom komšiluku vene – kolektivne akcije zalivanja tako se, na primer, organizuju u novobeogradskim blokovima 70 i 70a, kao i na Zvezdari.
„To je dobra pokazna vežba koja svojim pozitivnim rezultatima može da aktivira i gradske vlasti i izazove ih na reakciju”, priča dr Ivan Simić. „Ako se ispostavi da je zelenilo u delovima sa organizovanim komšijskim zalivanjem u boljem stanju, to će onda crno na belo biti dokaz koliko je to zapravo potrebno.”
Na duge staze, dr Simić rešenje vidi i u nekom novom drveću na ulicama našeg grada. To znači da stvar nije samo u zalivanju i pomoći postojećem fondu, nego i u odabiru otpornijih vrsta.
„Vrste koje imamo i koje smo navikli da opstaju u ovdašnjim prirodnim uslovima, i bez našeg mešanja, više to ne mogu. Stoga ne čudi da stručnjaci iz oblasti šumarstva i botanike već sada predlažu da se u budućnosti razmišlja o vrstama koje su bolje prilagođene na ovu klimu koju imamo sada, a koja više nije ista kao što je bila pre trideset godina.”
Prognoze kažu da će u petak i subotu pasti kiša. Da li će i koliko nakon toga beogradsko zelenilo živnuti, ostaje da se vidi.
Ono što je sigurno – sa promenom klime, menjaju se i pejzaži koji nas okružuju, a ovo leto nije nikakav izuzetak.
Naravno, saobraćajna pravila i zabrana parkinga ne prestaju da važe kada zelena površina požuti. Ali fotografija znaka koji zabranjuje parkiranje na zelenoj površini – koja to više nije – veoma slikovito opisuje paradoks klimatskih promena u gradu.
