Fotografije i termovizijsko snimanje: Nemanja Pantelić / Energy Support Services
Svi smo se bar jednom našli u situaciji da u toku vrelog letnjeg dana iskusimo neizdrživ osećaj „prženja“ na ulici u kojoj nema ni metar hlada, dok asfalt samo što ne proključa.
Evo jednog takvog primera iz Beograda: u pitanju je deo Bloka „A” na Novom Beogradu, ka ulici Jurija Gagarina. Ova fotografija napravljena je tokom jednog radnog dana u avgustu 2026. godine, i to ne tokom toplotnog talasa, već u toku dana kada je maksimalna temperatura bila gotovo prijatnih 31 °C.
Međutim, i pored podnošljivih uslova, u jednom izrazito gusto naseljenom kraju prestonice, i pored prisutnih lokala, automobila i šetališta, na ovoj fotografiji gotovo da nema žive duše.
Možemo da pretpostavimo zašto nema ljudi: staza, parking i šetalište su izloženi Suncu, a prisutno drveće ne pravi ni blizu dovoljan hlad da bi uticalo na toplotni komfor. Ali sada imamo i brojke koje potvrđuju ovu pretpostavku.
Naime, pogledajmo ovu lokaciju još jednom, ali iz drugačije perspektive – uslikanu termovizijskom kamerom, koja meri temperature površina.
Uticaj površine je i više nego jasan: asfalt je najvreliji, zagrejan na čak 65 i više stepeni Celzijusa, a samo par metara dalje, prirodno zemljište u hladovini drveta beleži temperature ispod 30 °C. Drugim rečima, razlika je gotovo 40 °C.
U pitanju su temperature površina, a ne temperature vazduha. Ali upravo su temperature površina ključne za razumevanje zašto su vrela leta posebno nesnosna u gradovima.
Naime, od toga koliko se površine zagreju u toku dana – odnosno koliko toplotne energije apsorbuju – zavisi i to koliko će toplote emitovati onda kada Sunce zađe.
Asfalt, beton i druge veštačke površine, koje nažalost dominiraju u oko 360 kvadratnih kilometara beogradskog urbanog pejzaža, noću emituju ogromne količine toplote akumulirane tokom dana, i one su samim tim glavni su krivac zašto su tropske noći u Beogradu daleko češće i intenzivnije nego u drugim krajevima Srbije.
Kako bismo izmerili uticaj urbanih površina na zagrevanje grada, sproveli smo terensko istraživanje, odnosno termovizijsko snimanje pojedinih lokacija u Beogradu.
Gde je vršeno terensko merenje
Snimanje je obavljeno kamerom instaliranom na dronu koja registruje infracrveno zračenje okruženja tj. registruje emitovanje toplote materijala i njihove temperaturne razlike.
Cilj nam je bio da izmerimo temperaturu tipičnih materijala zemljišnih pokrivača (asfalt, beton, „behaton“ ploče, tartan, vegetacija i dr.) u uslovima direktne izloženosti sunčevom zračenju, nasuprot temperature tih istih materijala kada se nalaze ispod guste senke krošnji odraslog drveća.
Sve to je mereno u odabranim karakterističnim, pretežno stambenim celinama Beograda.
Snimanje je obavljeno po tipičnom sunčanom avgustovskom danu, sa temperaturom od 31 °C u toku merenja, od 13 do 15 časova. Rezultati jesu potvrdili neke već odavno poznate obrasce i temperaturne performanse tipičnih materijala-podloga, ali su istovremeno dali pojedine veoma interesantne nalaze koji su prikazali specifičnosti Beograda i njegovih karakterističnih obrazaca izgrađenosti.
Ruzveltova i Bulevar kralja Aleksandra: Goli asfalt protiv razgranatih platana
Uporedili smo Ruzvetlovu ulicu (kod „Zire”) i Bulevar kralja Aleksandra (kod „Liona”), dve veće tranzitne ulice koje se razlikuju po tome što prva nema nikakvu prirodnu hladovinu, dok druga ima drvored odraslih stabala platana sa obe strane.
U Ruzveltovoj smo izmerili temperaturu asfalta od 55 C°, dok su temperature fasada koje su direktno izložene suncu dostizale 50 stepeni Celzijusovih.
Situacija u Bulevaru je znatno drugačija: gusta senka krošnji platana zaustavlja visok procenat kratkotalasnog zračenja, pa je temperatura asfalta u hladu bila ispod 30 °C, što je za 25 °C niže nego u Ruzveltovoj ulici.
Ali tu dolazimo do još jednog važnog uvida: svako ko je tokom letnjeg dana proveo makar nekoliko minuta u ove dve vrlo prometne ulice zna da razlika nije samo u temperaturi podloge. Razlika nije ni samo u toploti koje ove ugrejane površine emituju noću, već se razlika u toplotnom komforu može osetiti na licu mesta, u toku dana: Ruzveltova je neprijatno vruća, Bulevar je, i to usred letnjeg dana, i te kako komforan za šetnju.
Na mikro nivou, prisustvo prirodnog hlada zaista smanjuje i temperaturu vazduha: kako pokazuju savremena merenja, to „hlađenje” može dostići i 4 °C u umerenoj klimi.
Međutim, ni sama temperatura vazduha niti temperatura podloge nisu dovoljni da objasne ljudski klimatski komfor i fiziološki odgovor na ekstremne toplotne uslove okruženja.
Srednja temperatura zračenja: Kako naš komfor zavisi od materijala kojima smo okruženi
Ključna varijabla kada je naš klimatski komfor u pitanju je srednja temperatura zračenja (SZT, engl. Mean Radiant Temperature), naročito u urbanim sredinama. Ona predstavlja „zamišljenu objedinjenu temperaturu” svih okolnih površina i izvora zračenja koje čovek oseća.
Zato je važno razumeti da to nije isto što i temperatura vazduha, ali ni sama temperatura materijala. U pitanju je složenija kvantifikacija razmene toplotnog zračenja između čoveka i njegovog neposrednog okruženja, koja nam pomaže da razumemo kako temperature okolnih površina utiču na naš toplotni komfor.
Primera radi, u jednom uličnom prostoru na čoveka deluje ne samo temperatura vazduha, već i nekoliko vrsta zračenja: sunčevo (direktno i difuzno), zagrejanog asfalta i drugog cementnog popločanja, fasada, hladnih negrejanih površina u senci i vegetacije.
dr Ivan Simić, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu
Na srednju temperaturu zračenja presudno utiču karakteristike i performanse urbane sredine koja ga omeđuje: tipologija i gustina izgradnje, odnos širine ulice i visine uličnog fronta – tzv. ulični „kanjon” – zatim stepen i vrsta ugrađenih materijala, arhitektura objekata kao što su nadstrešnice, arkade, zeleni krovovi, kao i prisustvo zelenila, naročito drveća.
To, na primer, znači da temperatura vazduha u centru grada može svuda biti 31 °C, ali će se srednja temperatura zračenja razlikovati od ulice do ulice, u zavisnosti od njihovih fizičkih karakteristika, prisustva hladovine i zelenila.
Na primeru Ruzveltove ulice, uz dominantno direktno kratkotalasno sunčevo zračenje, u ovakvim uslovima srednja temperatura zračenja najverovatnije dostiže raspon od 60 do 75 °C, pa i više – sa napomenom da je nemoguće dati procenu za čitavu ulicu, već je ovo aproksimacija, napravljena na osnovu iskustva brojnih ranijih merenja.
Iako je temperatura vazduha „samo“ 31°C, ova vrednost je veoma visoka, što za posledicu ima visoki temperaturni stres koji čovek može da doživi ako se duže zadrži u takvom okruženju.
Banovo brdo i Novi Beograd: Koliko su zaista komforni veliki stambeni krajevi?
Slična razlika nas je zatekla i na Banovom brdu, kada smo uporedili „golu“ Požešku sa ulicom Blagoja Parovića, u kojoj su obe strane pod krošnjama odraslih stabala lipe.
Dok je Požeška veoma slična Ruzveltovoj, sa temperaturom asfalta od oko 50 °C, ali sa još vrelijim „behaton” trotoarom sa oko 55 °C, hladovina lipe u Blagoja Parovića učinila je da je manji deo asfalta pod direktnim kratkotalasnim sunčevim zračenjem, a dugotalasno zračenje krošnji i neba postaju dominantni toplotni izvori koji su znatno slabiji u poređenju sa direktnim suncem, zračenjem fasada i drugih zagrejanih materijala.
Rezultat je da bi srednja temperatura zračenja, uz iste parametre temperature, vlažnosti vazduha i vetra, u Blagoja Parovića u proseku bila za par desetina stepeni niže od Požeške.
Zatim smo prešli na levu obalu Save i zaputili se u novobeogradske blokove. Ovde smo fokus sa glavnih saobraćajnica preusmerili na unutrašnje javne prostore bloka gde, pored zelenila, dominiraju i pešačke staze, dečija i školska igrališta – i naravno neizostavni parkinzi.
Prvo je izmerena situacija u bloku 38, tipičnom bloku otvorenog tipa izgrađenih krajem 60-tih i početkom 70-tih godina prošlog veka. Unutar-blokovsko zelenilo zaista pravi razliku: temperatura asfaltnih pešačkih staza pod hladovinom su očekivano u rasponu od 25 do 30 °C.
Međutim, zbog ogromnih dimenzija novobeogradskih blokova ovog tipa, otprilike 400 x 400 metara, postojeće zelenilo ne uspeva da pokrije dovoljno: dečija igrališta i školska dvorišta, kao i veći deo parkinga nisu pokriveni senkom krošnji.
Upravo su ovi prostori, „opremljeni“ materijalima poput betona, asfalta i gumenog tartana crne boje, najnepovoljniji kada je u pitanju apsorpcija toplotnog zračenja. Izmerena temperatura betona školskog dvorišta iznosi 55 C°, dok je tartan na dečijem igralištu rekorder sa preko 75 C°.
Nakon termovizijskog snimanja novobeogradskog „A bloka“ značaj materijala koje koristimo za podlogu javnih površina dolazi u prvi plan. Morfologiju ovog bloka, završenog 2019. godine, karakterišu izrazito visok indeks izgrađenosti i procenat zauzetosti parcele bloka.
dr Ivan Simić, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu
Zbog prostranih podzemnih etaža u ovom bloku gotovo da i nema prirodnog zemljišnog pokrivača. To u praksi znači „zbogom“ zelenilu i visokom rastinju, pa samim tim i prirodnom hladu.
Međutim, tu dolazimo do „albedo faktora“ materijala odnosno njegovog svojstva da reflektuje sunčevo zračenje zbog svoje beline. Dakle, što je materijal svetliji, to je njegov albedo viši, pa se on manje zagreva. Upravo smo na tu situaciju naišli mereći javne površine unutar ovog bloka.
U generalno neprijatnoj situaciji boravka u A bloku tokom letnjih tropskih dana, bez ikakvog većeg drveta i prirodne hladovine, visok albedo korišćenih materijala na parternim površinama je donekle ublažio efekte visoke direktne i indirektne izloženosti sunčevom zračenju.
Dobro održavane travnate površine tome takođe doprinose svojom transpiracijom.
Nažalost, to izostaje kada je obod bloka u pitanju, gde dominiraju saobraćajnice i parkinzi. Posebno visoke temperature smo izmerili prema ulici Jurija Gagarina gde je temperatura asfalta na parkingu dostizala i 65 C°.
Uticaj „golog asfalta” možete istražiti i sami na primeru raskrsnice u ulici Jurija Gagarina.
Lekcije istraživanja: Hladovina je broj jedan, ali ne treba zaboraviti na albedo
Nakon ove termovizijskog obilaska Beograda možemo izvući nekoliko važnih generalnih zaključaka, mada rezultati daju prostora za detaljnija tumačenja upravo zbog specifičnosti svake pojedinačne lokacije.
Rezultati pokazuju da je termalni komfor u gradu složeni parametar koji se ne može procenjivati samo na osnovu temperature vazduha ili materijala. Iako razlika između osunčane i zasenčene ulice može biti svega par stepeni kada je temperatura vazduha u pitanju, razlika u temperaturi površina i, još važnije, srednjoj temperaturi zračenja može biti drastično veća.
U uslovima toplotnih talasa upravo direktno sunčevo zračenje, zagrejane parterne površine i fasade mogu stvoriti ekstremno radijaciono opterećenje za čoveka.
Zato bi obezbeđivanje kontinualne hladovine trebalo da postane jedan od prioriteta urbanog planiranja i dizajna, posebno na pešačkim koridorima, trgovima, stajalištima, školskim dvorištima, igralištima i parkinzima.
Odrasla stabla i kvalitetna krošnja pritom predstavljaju najefikasniji oblik prirodne zaštite od sunčevog zračenja.
U situacijama gde sadnja drveća nije moguća, potrebno je orijentisati se na izbor materijala višeg albeda u kombinaciji sa propusnim i vegetacijom pokrivenim površinama. Toplotni komfor mora postati jedan od osnovnih kriterijuma urbanog planiranja i dizajna, a ne samo naknadna intervencija.
Zahvaljujemo se Nemanji Panteliću iz Energy Support Services d.o.o. na snimanju i pomoći u pripremi sadržaja
