FOTO: gustavo nacht / Unsplash
U nedelju, 25. oktobra, nije samo Studentska lista u Srbiji odnela izbornu pobedu.
U Brazilu, istog dana bio je održan drugi krug predsedničkih izbora. Iako je bio drugoplasiran u prvom krugu, Luiz Inasio Lula da Silva, popularno Lula, pobedio je Flavija Bolsonara i time četvrti put postao predsednik Brazila.
Brazil je mesto žestokih političkih borbi: bogatiji jug je uporište desnice, dok je siromašniji sever uporište levice, a Flavio Bolsonaro, koji je uoči izbora bio favorit za pobedu, sin je Žaira Bolsonara, predsednika Brazila od 2019. do 2023. godine, koji trenutno služi višedecenijsku zatvorsku kaznu zbog pokušaja puča nakon izbora 2022.
Pored različitih internih i geopolitičkih prilika, brazilski izbori su presudni i za sudbinu Amazona.
Naime, oštri politički sukobi između levice i desnice u Brazilu već se godinama prelamaju i na najvećoj svetskoj prašumi, koja se svojim najvećim delom, oko 60%, nalazi u granicama Brazila.
Kako je krajem septembra objavio britanski Carbon Brief, na osnovu nezavisne analize, procenjuje se da je poslednji Lulin mandat sprečio krčenje oko 20.000 kvadratnih kilometara Amazona. Poređenja radi, to je nešto manje od površine Vojvodine.
Nakon pobede na izborima 2022. godine, Lula je obećao „nulto krčenje” Amazona do 2030. godine. „Nulto” u ovom slučaju znači da bilo koje preostalo krčenje ne može prevazići razmere nove sadnje – efektivno, da Amazon od početka naredne decenije više neće gubiti svoju površinu.
Perspektive radi, procenjuje se da je, kroz seču i degradaciju, Amazon do sada izgubio preko četvrtine svoje ukupne teritorije.
Nasuprot Luli, Bolsonaro je, kao i njegov otac pre njega, postao simbol krčenja. Mada te politike nisu tako eksplicitne kao Luline, Žair Bolsonaro je tokom svog mandata od 2019. do 2023. godine na različite načine, a pre svega drastičnim smanjenjem budžeta agencija za zaštitu životne sredine, omogućio porast krčenja prašume, koji je Lula u međuvremenu preokrenuo.
U Brazilu, Amazon je mesto sukoba između lokalnog stanovništva i domorodaca, siromašnih i „zelenih” aktivista sa jedne, i industrijskog i poljoprivrednog kapitala sa druge strane. Ali sudbina Amazona je tema koju interesuje čitav svet.
Amazon nije važan samo zbog biodiverziteta i zaštite lokalnih kultura: najveća svetska prašuma je i džinovski ponor ugljenika, čije krčenje doprinosi porastu koncentracija CO2 u atmosferi, i samim tim porastu globalnih temperatura.
Istovremeno, i same klimatske promene čine Amazon osetljivijim – kao i seča, i suše sve više uništavaju postojeće teritorije i otežavaju njihovu obnovu.
S obzirom da je u pitanju ogromno prostranstvo sa nesrazmernim uticajem na globalnu klimu, teško je proceniti tačno kako bi izgledao svet ako bi Amazon nastavio da se uništava. Ali to je dodatni razlog zašto je važno zaštititi ga, i zašto je važna Lulina pobeda u nedelju.
Da li će se ostvariti plan „nultog krčenja” do 2030? To nije samo pitanje za Lulu, kome će se tada završiti mandat, već i za njegove naslednike.
Naime, Lula je nedavno proslavio 81. rođendan, čime je postao jedan od najstarijih svetskih predsednika.
Da bi se spasio Amazon, njegove politike zaštite prirodnih dobara moraće da pronađu jednako popularne buduće vođe – jer je njegova Radnička partija, pokazalo se, do sada teško dobijala podršku većine brazilskih birača bez njega na čelu.
