Autorka ovog gostujućeg članka je Antonija Avdalović, urednica časopisa Simbioza, online glasila studenata Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Svakim danom smo bombardirani vestima koje se tiču klimatskih promena. Uglavnom su te vesti loše ili uključuje stvari nad kojima nemamo kontrolu. Kod mnogih ljudi to dovodi do osećaja nemoćnosti i ostavlja utisak da ništa ne može sam pojedinac da učini kako bi klimatska situacija bila bolja. Moramo biti svesni da i malim, upornim promenama koje pravimo u našem svakodnevnom životu možemo imati veliki uticaj na budućnost naše planete.
A od čega možemo da krenemo? Svi smo čuli kako plastika šteti okolini, pa smo kupili cegere i termos za poneti, ali to nije jedina stvar koju možemo da učinimo za našu planetu. Možemo da promenimo našu ishranu i time utičemo na samo tržište i napredak nauke i tehnologije vezane za sintetički proizvedeno meso.
Loše navike u ishrani i efekat na planetu
U celom svetu vladaju loše navike u ishrani. Od država gde je problem glad do država je gde je problem prekomerna gojaznost. Naš život se promenio mnogo od nastanaka naše vrste. Više ne provodimo vreme u strepnji za sledećim obrokom, ukrotili smo vatru, počeli da gajimo biljne i životinjske vrste i na kraju supermarkete. Sada većina nas živi sedentarnim životom i unosimo više hrane nego što nam je potrebno, dok neki nemaju dovoljno hrane i umiru od gladi. To je poražavajuća činjenica, posebno kada imamo u vidu koliko hrane se svake godine baci na globalnom nivou.
Osim što je današnja proizvodnja hrane toliko neravnomerno raspoređena postoje i drugi problemi. Po podacima Svetske organizacijefondacije za prirodu (WWF) od 6000 useva koji su se gajili u ljudskoj istoriji, trenutno gajimo manje od 200 useva i samo 9 vrsta čini 70% ukupno proizvedene hrane. Domet naše ishrane se drastično smanjio i to se odražava i na biodiverzitet u samoj prirodi.
Osim smanjenog biodiverziteta smanjena je i otpornost useva na štetočine i bolesti. U mnogim državama, pa i u Srbiji, ljudi konzumiraju previše mesa – više nego što je potrebno samo za ishranu. Ovo utiče ne samo na zdravlje planete, već i na zdravlje samog čoveka.
Šta je smisao ishrane na biljnoj bazi?
Ishrana na biljnoj bazi pozitivno utiče na zdravlje ljudi i planete. Smanjuje gubitak divljih vrsta, seču šuma, zagađenje vode i zemljišta. Ishrana na biljnoj bazi ima manji otisak na planetu. Kada bi jeli više namirnica biljnog porekla, kao zajednica, mogli bi drastično da smanjimo naš ekološki otisak. Uvođenjem ovakve ishrane smanjili bi ekploataciju planete i otpočeli bi njenu restauraciju.
Sam smisao ovakve ishrane je da, kao pojedinci, proširimo naš jelovnik i vrste namirnica koje konzumiramo. Treba da jedemo balansirano i da iskoristimo više grupa hrane iz takozvane piramide ishrane. Po samoj piramidi ne bi trebalo da jedemo previše mesa i mlečnih proizvoda, a najviše treba da jedemo voća, povrća i žitarica.
Upoznati ste sa ishranom koja je bazirana isključivo na biljnim sastojcima – kao što je vegeterijanstvo i vegantsvo. Razlika između ove dve ishrane jeste da u veganskoj ishrani nije dozvoljena konzumacija bilo kakvih namirnica životinjskog porekla, kao što su na primer jaja ili mleko. Postoji i ishrana koja dozvoljava konzumaciju mesa u vidu ribe, a ostala pravila važe kao i za vegeterijanstvo. Ishrane na bazi biljaka su dugo bile stigmatizovane, ali u poslednje vreme sve više ljudi se okreće ovim tipom dijete zbog zdravstvenih, etičkih ili drugih razloga.
Šta su nacionalne ishrane?
Poznata je činjenica da ne mogu ili ne žele svi ljudi da pređu na biljnu ishranu, zbog toga su stručnjaci pronašli alternativno rešenje koje će isto smanjiti ekološki otisak pojedinca. WWF je upravo napravio istraživanje na ovu temu. Ono čime se bavi istraživanje WWF-a i ono što ova organizacija želi da promoviše jesu nacionalne ishrane. Poznato je da društvo i kultura jednog naroda u velikoj meri utiču na navike u ishrani i na samu ishranu. Po ovoj dijeti svaki narod bi imao svoje smernice koje bi mogle da se uklope u život, navike i kulturu naroda.
Ističe se da je primarno da je sva hrana etičkog i održivog izvora. Nedavno sa ovim ciljem je pokrenuta i internet stranica posvećena nacionalnim smernicama za ishranu na biljnoj bazi. Tamo smo upoznati sa činjenicama da ako bi pratili te smernice smanjili bi emisije gasova sa efektom staklene bašte, koje potiču od hrane, za oko 31%. Smanjili bi gubitak staništa divljih vrsta za 46% i smanjili bi površine korišćene u svrhe poljoprivrede za 41%.
Primer nacionalne ishrane za našu zemlju i okolinu
Kako to primeniti na naše podneblje? Na samoj stranici posvećenoj ovoj temi postoji opcija da sam napravite svoju dijetu, odnosno da dobijete smernice kako bi trebalo da jedete za zdraviju planetu. Tamo ćete uneti par podataka i dobićete preporuku. Unesete svoju državu i onda će vas pitati za koju vrstu ishrane želite da se opredelite. Možete takođe da pogledate kako trenutno izgleda situacija vezana za ishranu u vašoj zemlji.
Takođe kada izaberete tip ishrane možete da vidite kako bi izgledalo, po pitanju različitih parametara, da cela zemlji vodi taj način ishrane. Algoritam će vam izračunati koliko kojih namirnica bi trebalo da konzumirate u toku jedne nedelje da bi ostali u idealnom opsegu koji je naznačen zelenom šrafurom.
Maksimum konzumacije mesa u narednih 5 godina u Evropi i Severnoj Americi?
Očigledno je da ljudi postaju svesni važnosti koju izbori u ishrani mogu napraviti, a to dobro ilustruje i podatak da sve više ljudi upotrebljava alternative mesu ili smanjuje unos mesa i mlečnih proizvoda iz zdravstvenih razloga ili zbog svog ekološkog otiska na planeti. Zbog porasta alternativnih izvora proteina u ishrani smatra se da će do 2025. godine Evropa i Severna Amerika doći do maksimuma konzumacije mesa.
Posle tog vrhunca predviđa se da će konzumacija mesa početi da opada. Prognozira se da će meso i biljna alternativa mesa da se izjednače po ceni do 2023. godine i da će gotovo sva omiljena svetska jela imati svoju realističnu alternativu do 2035. godine. Izveštaj Boston Consulting Group govori o tome da je vrlo verovatno da će do 2035. godine alternativni proteini zauzeti 11-22% globalnog tržišta proteina.
