Fotografija: Wikimedia / Akmu.cazri
U Kuli niče prva agrosolarna elektrana u regionu i najveća u Evropi, kapaciteta 660 MW. Projekat, vredan 340 miliona evra, zvanično je otpočet 4. maja kada su kompanije MK Group, Fintel Energija i PowerChina potpisale su Memorandum o razumevanju.
U sklopu ovog pionirskog poduhvata na našim prostorima, na istoj površini zahvaljujući energiji sunca nastajaće dva proizvoda – električna energija u solarnim panelima i poljoprivredne kulture ispod njih.
Projekat će se prostirati na 770 hektara zemljišta, kako je saopšteno. Planirana godišnja proizvodnja solarne elektrane od 832 GWh trebalo bi da zadovolji potrebe 200 hiljada domaćinstava. „Na ovaj način nastavljamo da doprinosimo ostvarenju cilja Republike Srbije da učešće energije iz obnovljivih izvora poveća na najmanje 40 odsto do 2040. godine,” izjavio je generalni direktor Fintel Energije, Ticijano Đovaneti.
Prema rečima Andrije Vukovića, direktora resora za finansije i rizike u MK Groupu, ovaj projekat doneće još jednu inovaciju u srpski energetski sektor. Reč je o postrojenju za proizvodnju zelenog vodonika koje će se napajati iz solarne elektrane. „Pored zelenog vodonika ova tehnologija omogućiće i proizvodnju 300 tona urea mineralnog đubriva dnevno, dobijenog na potpuno održiv način”, dodao je Vuković.
Povrh toga, najavljeno je da će poljoprivredna proizvodnja u Kuli biti organska što znači da se neće upotrebljavati pesticidi, herbicidi i đubriva.
MK Group i Fintel Energija već su sarađivale na polju čiste energije – kompanije su 2015. godine u Kuli izgradile prvi vetropark kod nas ukupne instalisane snage 9,9 MW, a potom je usledilo još sličnih projekata za iskorišćenje energije vetra.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Agrosolar – budućnost poljoprivrede?
Agrosolar zapravo predstavlja vid maksimiziranja iskorišćenosti poljoprivrednih površina. Ispod solarnih panela sade se biljke. Na ovaj način stvara se mikroklima koja paralelno povećava prinose i generisanu struju.
Pojedinim vrstama povrća nije neophodna direktna sunčeva svetlost, pa u senci solarnih panela beleže veći rod. Povrh toga, za zemljoradnike se tokom leta ovako kreiraju hlad i prijatnije temperature, a samim tim i bezbednije okruženje za rad.
Život u simbiozi, poput ove neobične zajednice agrikulture i solara, podrazumeva da obe strane imaju korist pa tako i vegetacija koja buja ispod solarnih panela omogućava veću proizvodnju električne energije.
Uprkos tome što su sunčevi zraci neophodni za generisanje struje u solarnim elektranama, visoke temperature zapravo mogu da naruše efikasnost panela. Agrosolarni projekti tu imaju „keca u rukavu” – biljke ispravanjem hlade solarne panele i mogu da povećaju godišnju proizvodnju električne energije.
Na mestima gde je onemogućena zemljoradnja, npr. zbog neobradive zemlje, u okviru solarne elektrane moguća je primena druge grane poljoprivrede – stočarstva. Životinje poput ovaca tamo mogu da pasu travu što će smanjiti troškove održavanja postrojenja.
Ne samo da agrosolar donosi ekološke benefite kroz smanjenje gasova sa efektom staklene bašte i smanjeni pritisak na ekosisteme i biodiverzitet, već donosi i ekonomsku korist samim poljoprivrednicima – nemački istraživači otkrili su da se 2-u-1 upotrebom energije sunca u elektroenergetici i poljoprivredi povećava efikasnost korišćenja zemljišta za preko 60%. Ovo bi uzgajivačima donelo dodatni profit, a istovremeno bi pomoglo u rešavanju problema gladnih pošto bi moglo da se kultiviše više hrane.
Agrovoltaici su inovativno rešenje u doba sve veće degradacije zemljišta i klimatske krize koje ima višestruku korisnost na područjima gde ga je moguće primeniti. Agrosolarni projekat u Kuli dobar je pokazatelj da su njegove pozitivne strane i isplativost prepoznale i domaće kompanije.
