Foto: Wikimedia / Posse Presidencial 2023
Kada je početkom 2023. godine na mesto brazilskog predsednika stupio Luiz Inasio Lula da Silva, brojni aktivisti i stručnjaci posmatrali su ga kao tračak nade za degradiranu Amazoniju: Lula je, naime, obećao nulto krčenje ove globalno bitne prašume do kraja decenije.
Sada se njegov status menja. Kada je prošle nedelje došao u Belem da govori o federalnim investicijama za trideseti Klimatski samit, a koji će se upravo tamo održati u novembru, dočekali su ga demonstranti.
Oni se protive Lulinoj podršci istraživanju nafte u ušću reke Amazon.
Predsednik Brazila vrši pritisak na nacionalnu agenciju za životnu sredinu, Ibama, da odobre istražno bušenje na ovoj lokaciji u blizini ušća Amazona bez obzira na to što su prethodno već rekli „ne”. Prema njegovim rečima, prihod od fosilnih goriva mogao bi da pomogne u finansiranju prelaska na zelenu energiju.
Ibama je odbila dozvolu za istraživanje nafte još prošle godine, ističući probleme poput slabog plana za zaštitu divljeg sveta u slučaju izlivanja, a koje bi moglo da ugrozi jedno od biološki najbogatijih mesta na svetu.
Državna naftna kompanija Petrobras uložila je žalbu na Ibaminu odluku i sada se čeka dalji rasplet – ili pak novi zaplet – situacije.
Ipak, izgleda da je jasno na čijoj je strani predsednik.
„Želim da se (nafta) istražuje”, poručio je Lula u intervjuu na radio stanici Diario. „Ibama je vladina agencija, ali čini se da radi protiv vlade.”
„Pratićemo sve neophodne procedure kako bismo osigurali da se ne pričini šteta prirodi, ali ne možemo ignorisati bogatstvo ispod nas i izabrati da ga ne istražujemo – posebno zato što će nam ovo bogatstvo obezbediti sredstva za preko potrebnu i dugo iščekivanu energetsku tranziciju.”
Ilan Zugman, direktor pokreta 350.org za Latinsku Ameriku i Karibe, protivi se Lulinim argumentima.
„Vlada širi dezinformacije tvrdeći da je neophodno još nafte da bi se finansirala energetska tranzicija”, kazao je Zugman. „Perspektive radi, brazilska savezna vlada usmerava preko 80% poreskih olakšica za energetski sektor ka fosilnim gorivima. Brazilska savezna vlada investira više od 15 milijardi dolara u subvencije za fosilna goriva.”
Kontroverzna lokacija nalazi se na oko 160 kilometara od istočne obale Brazila, u području za koje se veruje da je bogato ne samo naftom, već i gasom, prenose mediji.
Na nekoliko stotina kilometara odatle je i Belem, ovogodišnji grad-domaćin Klimatskog samita. Kritičari kažu da će eksploatacija nafte narušiti reputaciju zemlje pred ovaj važan događaj čiji je glavni cilj smanjenje upotrebe fosilnih goriva.
Kako navodi sajt Oil Price sa fokusom na naftu i gas, Petrobras je procenio potencijalne rezerve u basenu Amazona na deset milijardi barela. Dok su, prema zvaničnim brojkama, dokazane brazilske rezerve u 2023. iznosile 15,9 milijardi barela.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Brazil je četvrti najveći emiter ugljen-dioksida kroz istoriju, sa oko 112 milijardi tona oslobođenih u periodu od 1850. do 2021. godine, pokazuje analiza medija specijalizovanog za klimatske promene Carbon Brief.
Prema podacima istraživačkog centra Ember, skoro 90% brazilske struje dolazi iz obnovljivih izvora, i to većinski hidroelektrana (60%). Sa druge strane, Brazil je jedan od deset najvećih izvoznika nafte.
Iako Lula tvrdi da želi da njegova zemlja predvodi borbu protiv klimatskih promena, njegov stav prema eksploataciji fosilnih goriva ne ide u prilog tome.
