Kompanija Meta, u čijem je vlasništvu društvena platforma Fejsbuk, i Univerzitet Jejl sproveli su tokom marta i aprila ove godine veliku anketu koja razotkriva stavove svetske javnosti o klimatskim promenama. U ispitivanju je učestvovalo skoro 109 hiljada korisnika Fejsbuka iz ukupno 192 zemlje i teritorije širom sveta.
Kako se navodi u saopštenju, rezultati oslikavaju stanje duboke zabrinutosti i snažne želje pojedinaca da njihove vlade i drugi relevantni akteri preduzmu značajnije akcije na polju rešavanja klimatske krize.
Većina ispitanika u gotovo svim zemljama izjasnila se kao donekle ili veoma zabrinuta zbog klimatskih promena – briga je posebno izražena u Centralnoj i Južnoj Americi gde većinski brine preko 90% anketiranih. Takođe, u gotovo svim zemljama većina ljudi smatra da će promene klime predstavljati pretnju po njihovu nacionalnu teritoriju u naredne dve decenije.
Veliki deo ispitanika iz dve trećine zemalja, obuhvaćenih studijom, misli da će klimatske promene ozbiljno ugroziti buduće generacije. U gotovo svim zemljama većinski je prisutno ispravno rezonovanje da su za porast srednje globalne temperature odgovorni ljudi, ovde predvode Španija i Švedska gde je 61% ispitanika odgovorio tačno.
Zabrinjava to što se u većini zemalja većina anketiranih ne susreće sa temom klimatskih promena u svom svakodnevnom životu čak ni jednom nedeljno. Stanje je nešto bolje u Evropi nego u drugim regionima jer je verovatnije da će stanovnici čuti nešto o tome u toku nedelje.
Većina ljudi se slaže da njihove zemlje treba da smanje zagađenje koje izaziva globalno zagrevanje. Međutim, njihova viđenja toga ko treba da predvodi dekarbonizaciju su različita – većina u 43 zemlje izjasnila se da je za ovaj poduhvat odgovorna vlada, većina u 42 zemlje veruje da je to odgovornost pojedinca, dok je većina u 25 zemalja rekla je da na lideri borbe protiv klimatskih promena treba da budu biznisi.
Ispitanici iz svih krajeva su pretežno složni da globalno zagrevanje treba da bude prioritet u delovanju njihovih vlada.
Većina iz gotovo svih istraživanih područja kazala je da će klimatska akcija ili unaprediti ekonomiju, ili neće imati bilo kakav negativan efekat. Ljudi kao značajnu meru u redukciji globalnog zagrevanja vide upotrebu više obnovljivih izvora, a manje fosilnih goriva, podrška je posebno izražena u evropskim zemljama – oko 9 od 10 ispitanika iz Mađarske, Portugala i Španije misli da bi njihova zemlja trebalo da koristi više obnovljive energije.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Meta i Jejl se nadaju da će ovi podaci da se koriste u informisanom donošenju odluka. Saznanja će, prema njihovim navodima, takođe biti vredna i za istraživače, kao i aktiviste, nevladine organizacije i novinare.
Inače, sama društvena platforma Fejsbuk poprište je klimatskog skepticizma – izveštaj organizacije Stop Funding Heat za 2021. godinu otkriva da su netačne informacije o klimatskim promenama, u periodu od januara do oktobra, na Fejsbuku imale između 818 hiljada i 1,36 miliona pregleda dnevno uprkos deklarativnim naporima da se to spreči.
