Otkad je pre nešto manje od dve godine u medijima osvanula vest da je Beograd najzagađenija prestonica na svetu, tema kvaliteta vazduha konačno je u javnosti dobila mesto koje zaslužuje. Proveravanje podataka na aplikaciji AirVisual ili sajtu waqi.info postala je dnevna rutina za mnoge u Srbiji, a na društvenim mrežama redovno se dele fotografije na kojima su vidljivi veliki brojevi, preteća crvena (ili čak ljubičasta) boja i ikonice ljudi koji nose maske.
Šta su tačno ove boje i brojevi, odakle aplikacijama podaci, kao i da li predstavljaju stanje u realnom vremenu, pitanja su na koja ćemo pokušati da damo odgovor u ovom tekstu.
Indeks zagađenosti vazduha
Brojka koju vidite na aplikacijama zapravo predstavlja indeks kvaliteta vazduha (air quality index, AQI) i služi da podatke o trenutnim koncentracijama zagađujućih materija u vazduhu (koje se mere u mikrogramima po metru kubnom) „prevede“ u skalu jednostavniju za razumevanje kojom bi se ocenilo trenutno stanje kvaliteta vazduha na određenom području.
Vrednosti na skali se mogu kretati od 1 do 500, a kvalitet vazduha je podeljen u 6 kategorija, od zelene – dobre, do bordo, koja je ocenjena kao opasna:
- 0-50 Zelena – dobar kvalitet vazduha
- 51-100 Žuta – umereno dobar kvalitet vazduha
- 101-150 Narandžasta – vazduh koji je nezdrav za osetljive grupe
- 151-200 Crvena – nezdrav vazduh
- 201-300 Ljubičasta – veoma nezdrav vazduh
- 300+ Bordo – opasan vazduh
Veće vrednosti indeksa odgovaraju i većoj zagađenosti vazduha, dok vrednost 100 uglavnom predstavlja zvaničnu granicu za određenu zagađujuću materiju nakon koje se smatra da je vazduh zagađen. Objašnjavanje konkretnih zdravstvenih posledica bismo ostavili lekarima, ali recimo da bi svi trebalo da izbegavaju dužu fizičku aktivnost na otvorenom kada indeks počne da se približava brojci od 150 i da iz narandžaste prelazi u crvenu, dok bi oni sa bolestima disajnih puteva to trebalo da urade i znatno ranije.
Naša Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) koristi nešto drugačiji indeks za ocenjivanje kvaliteta vazduha, međutim, kada govorimo o zagađenju najsitnijim PM2,5 česticama (koje najviše pratimo tokom zime), granične koncentracije za različite kategorije su slične.
Razlika jeu semantici. Tako biste, na primer, pri koncentraciji PM2,5 od 45µg/m3 na SEPA aplikaciji pročitali da je vazduh prihvatljiv, dok bi na AirVisualu AQI indeks bio 124 i označen kao nezdrav za osetljive grupe. Kada koncentracija pređe 55µg/m3, oba indeksa kvaliteta vazduha prelaze „u crveno“, pa se prema SEPA metodologiji vazduh tada smatra zagađenim, dok AQI prelazi 150 i smatra se nezdravim.
Više detalja o tome kako konkretne koncentracije korespondiraju sa kategorijama kvaliteta vazduha možete videti na sajtu SEPA, kao i na sajtu World Air Quality index.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Odakle aplikacije prikupljaju podatke?
Podaci koje možete videti na aplikacijama dolaze od mernih stanica koje su postavljene na različitim mestima u gradovima. Merne stanice su opremljene senzorima koji mere koncentracije zagađujućih materija.
Aplikacije pokazuju podatke i sa zvaničnih mernih stanica Agencije za zaštitu životne sredine, kao i sa stanica koje su postavili građani u okviru projekata koji podržavaju razvoj građanske nauke. Poslednjih godina je došlo do napretka na polju ove tehnologije, te je sada prilično jeftino obezbediti senzore za merenje čestičnog zagađenja i zainteresovani građani delove mogu kupiti preko interneta i sami sastaviti svoj senzor.
Informacija o tome ko je postavio mernu stanicu sa koje pratite podatke dostupna je na svim sajtovima i aplikacijama. Na primer, u okviru AirVisuala je potrebno da skrolujete do dna strane i polja „contriburos“ i „data sources“, dok je na waqi.info podatak vidljiv u dnu pravougaonika koji se prikaže nakon što ste kliknuli na pojedinačnu mernu stanicu. Inače, najveći broj nezavisnih senzora je deo Luftdaten mreže za praćenje kvaliteta vazduha.
Podaci u realnom vremenu
Podaci na aplikacijama i sajtovima se ažuriraju u gotovo realnom vremenu. Merne stanice koje su deo nezavisnih mreža za monitoring kvaliteta vazduha kontinuirano mere podatke o zagađenju i automatski ih šalju u mrežu, dok one kojima upravlja Agencija za zaštitu životne sredine na svakih sat vremena objavljuju podatke.
Međutim, AirVisual takođe podatke sa svih stanica ažurira na svakih sat vremena, te je za informacije o trenutnom zagađenju bolje podatke pratiti na sajtu waqi.info, koji automatski objavljuje podatke nezavisnih mernih stanica u skoro pa realnom vremenu.
Praćenje kvaliteta vazduha u realnom vremenu je korisno zato što se situacija može znatno promeniti u relativno kratkom vremenskom intervalu. Takođe, poželjno je da uvek na mapi potražimo mernu stanicu koja je blizu mesta na kome se nalazimo jer su zbog blizine izvora zagađenja, kao i meteoroloških i geografskih prilika, moguća odstupanja između mernih stanica koje se nalaze u različitim delovima grada.
Rešenje za ovaj problem postoji
Informisanost javnosti o problemu kvaliteta vazduha u našoj zemlji i regionu je u poslednje vreme znatno porasla. Sada je potrebno energiju što više usmeriti u rešavanje ovog problema. Mere su razne, od subvencionisanja kupovine efikasnijih šporeta i kvalitetnijeg goriva za građane, preko unapređenja energetske efikasnosti, pa sve do napuštanja uglja kao energenta i prelaska na obnovljive izvore energije.
Istovremeno, sve mere koje povoljno utiču na smanjenje zagađenja vazduha takođe će doprineti i smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte i ublažavanju klimatskih promena.
Više o konkretnim zagađivačima i izvorima zagađenja možete čitati OVDE, dok pregled izveštaja Agencije za zaštitu životne sredine za 2019. godinu možete pročitati OVDE.
Pogledajte epizodu Klima101 podkasta u kojoj smo sa Aleksandrom Macurom iz RES fondacije razgovarali o zagađenju vazduha i načinima za rešavanje ovog problema.
