Foto: wal_172619 / Pixabay
U četvrtak, 12. juna Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) objavila je dogovor sa Vladom Srbije o zajmu koji će pomoći da naš vazduh bude čistiji.
Iznos kredita je 50 miliona evra, a cilj je zamena starih kotlarnica u šest gradova u Srbiji koji su, kako navodi EBRD u saopštenju, prepoznati kao oni u kojima postoje posebno velike količine štetnih emisija.
U pitanju su Beograd, Niš, Valjevo, Novi Pazar, Zaječar i Smederevo, a umesto starih kotlarnica, ovi gradovi dobiće nove sisteme: u zavisnosti od lokaliteta, toplotne pumpe, otpadnu toplotu, i razvoj sistema daljinskog grejanja gde je to moguće.
Stare kotlarnice u toplanama u Srbiji još uvek se oslanjaju na fosilna goriva kao što su ugalj ili mazut, a čije loženje uzrokuje emisije velike količine štetnih materija, uključujući i čestice PM 2,5.
Međutim, ovaj korak je upravo to – jedan korak.
Kako pokazuju nezavisna naučna istraživanja, dva ubedljivo najveća izvora zagađenja vazduha u Srbiji su naše termoelektrane i domaćinstva.
U članku koji su ranije ove godine potpisali vodeći domaći stručnjaci, navedeni su podaci aktuelnih studija koje procenjuju udele krivice za katastrofalno stanje vazduha u Srbiji.
Kako se može zaključiti iz istraživanja Global Burden of Disease, toplane u Srbiji čine relevantan, ali i srazmerno mali izvor zagađenja vazduha – i proizvode oko 3,1% čestica PM 2,5 u našem okruženju.
Ovakve procene treba uzeti sa rezervom, pre svega zato što su toplane u Srbiji raznolike po pitanju goriva koje koriste, ali i po drugim katakteristikama kao što je starost.
Ali poruka je jasna – zamena starih kotlarnica u toplanama je važan korak, ali mi nećemo rešiti problem zagađenja vazduha u Srbiji dok ne sprovedemo zelenu tranziciju u našim domaćinstvima i našoj energetici.
U domaćinstvima, to podrazumeva zamenu starih grejnih tela novim, dok je u energetici neophodno postepeno napuštanje uglja kao energenta, što se Srbija obavezala da će uraditi do 2050. godine.
Aleksandar
Hvala za tekst! Možda ne bi bilo loše da čitateljke znaju da se na grafikonu koji je dat u tekstu porede dve različite stvari: inventar primarnih emisija PM 2,5 čestica iz nacionalnih izvora i procena doprinosa (pretpostavljam, nije lako na GBD sajtu naći ove podatke iz izveštaja u 4 dokumenta koja su dostupna tamo) različitih izvora zagađenja konecentracijama PM 2,5. Invetar, ako je tačan, može biti samo jedan, i predstavlja jednu od ulaznih veličina u određivanje doprinosa pojedinih izvora koncentracijama zagađenja. Procena doprinosa može biti onoliko koliko i metodologija za procenu, dakle beskonačno mnogo. Te dve stvari se svakako ne mogu porediti.