Arktik bi mogao da emituje jednaku količinu ugljen-dioksida i metana kao velika industrijska nacija do kraja veka

Do 2100. godine emisije ugljen-dioksida i metana iz arktičkog permafrosta mogle bi da dosegnu zabrinjavajuće nivoe, te da količine gasova sa efektom staklene bašte, potekle odatle, premaše one koje su Sjedinjene Američke Države ispustile tokom istorije.

Ipak, to je tek jedna od mogućnosti koju navode autori nove studije, objavljene u naučnom časopisu Annual Review of Environment and Resources.

Međunarodni tim eksperata proračunao je štetne emisije sa Arktika pri niskom, srednjem i visokom zagrevanju. Rezultat je devet različitih scenarija.

Ukoliko se eksploatacija fosilnih goriva smanji i porast srednje globalne temperature ograniči na 2 °C ili ispod, permafrost bi do kraja veka emitovao 55 petagrama (55 milijardi tona) ugljen-dioksida i metana. U slučaju da čovečanstvo ne preduzme ništa kako bi ublažilo klimatske promene, štetne emisije bi u istom vremenskom razdoblju bile preko 4 puta više – 232 petagrama (232 milijarde tona).

Arktik se zagreva nekoliko puta brže u odnosu na globalni prosek što izaziva rapidno topljenje ovog polarnog regiona. Ali negativni uticaji sežu mnogo dalje s obzirom na to da se pri otapanju permafrosta u vazduh oslobađaju gasovi sa efektom staklene bašte koji zagrevaju planetu. Stoga je neophodno razumeti i uključiti tu oblast u planiranje budućih klimatskih akcija. 

„Nadamo se da ove prognoze budućih emisija sa Arktika neće samo ažurirati naučnu sliku, već će takođe poslužiti kao vodič za donosioce odluka koji rade na tome da stabilizuju klimu i izbegnu premašivanje temperaturnih ciljeva”, kazao je Ted Šur, vodeći autor istraživanja i profesor Univerziteta u Severnoj Arizoni.

„Emisije permafrosta biće veliki i značajan faktor koji doprinosi koncentraciji gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi bez obzira na to koji se mogući scenario ostvari”, upozorio je Gvido Grose sa istraživačkog instituta Alfred Vegener u Potsdamu.

Međutim, klimatska akcija pravi ogromnu razliku – kako je Grose objasnio, obuzdavanje antropogenih emisija osiguraće manji doprinos permafrosta globalnom zagrevanju, dok će poslovanje kao i obično (tzv. business-as-usual) dovesti do toga da „nacija” permafrosta zagarantovano predstavlja veću prepreku naporima za ublažavanje klimatske krize.

„Možda ćemo morati da smanjimo emisije koje dolaze od fosilnih goriva mnogo ranije nego što trenutno planiraju mnoge vlade kako bismo izbegli moguće tačke preokreta u klimi planete Zemlje”, poručila je naučnica Roišin Komejn sa Univerziteta Kolumbija.