Istorijski dogovor u Australiji: 215 najvećih zagađivača vremenom treba da smanjuju štetne emisije

Australijska postrojenja koja oslobađaju najveće količine gasova sa efektom staklene bašte, kao što su elektrane na gas, godišnje treba da smanjuju svoje štetne emisije za oko 5% do kraja decenije, dogovorio je Donji dom parlamenta u Australiji. Ovo će postati slovo zakona nakon usvajanja u Gornjem domu

Fosilna goriva i rudarstvo predstavljaju okosnicu ekonomije Australije, a svaki pokušaj otklona u prošlosti podriven je političkim previranjima. Sada su borba protiv klimatskih promena i očuvanje životne sredine konačno došle na dnevni red australijskih vlasti.

Nakon nekoliko meseci pregovora, Donji dom parlamenta početkom ove nedelje postigao je ključni dogovor za smanjenje gasova sa efektom staklene bašte: u sklopu ojačanog mehanizma za zaštitu, 215 najvećih zagađivača u zemlji treba da smanji štetne emisije za skoro 5% godišnje do 2030, odnosno ukupno 30% u navedenom periodu.

Među njima su naftni, gasni, rudarski i proizvodni pogoni koji proizvode preko 100 hiljada tona gasova sa efektom staklene bašte u toku godine.

Sa druge strane, proces izdavanja dozvola za nove projekte uglja i gasa biće otežan.

Prema rečima Amande Mekenzi iz organizacije Climate Council, ovo je prva reforma za smanjenje zagađenja u poslednjoj deceniji koju je usvojio federalni parlament.

„Ovo znači više čiste, obnovljive energije i manje zagađenja. Australija napokon počinje da se bori protiv klimatskih promena kao nacija”, kazala je Mekenzi.

Odluke treba da stupe na snagu 1. jula ove godine. Ali pre nego što postanu zakon, propise treba da usvoji i Senat (Gornji dom parlamenta).

U poduhvatu smanjenja štetnih emisija, postrojenja ne smeju da koriste karbonske ofsete za neutralisanje oslobođenih količina gasova sa efektom staklene bašte.

Uvodi se i ograničenje emisija što bi trebalo da spreči trošenje nacionalnog karbonskog budžeta. A kako tvrdi predvodnik Zelenih, Adam Bandt, ovo ograničenje onemogućilo bi dalji razvoj oko polovine od 116 novih projekata uglja i gasa.

Industrijama koje će biti pogođene reformama, kao što su proizvodnja čelika i cementa, vlada će ponuditi najmanje jednu milijardu australijskih dolara kao vid pomoći u dekarbonizaciji, ali finansijska sredstva neće moći da budu usmerena u širenje fosilnih goriva.

Promene zakonodavstva omogućiće smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za 205 miliona tona do 2030, navodi Ministarstvo za klimatske promene i energetiku Australije. To je ekvivalentno povlačenju dve trećine automobila sa puteva u istom vremenskom okviru.

Legislativa treba da pomogne zemlji da do kraja decenije ostvari smanjenje emisija za 43% u odnosu na nivoe iz 2005, a potom i da dostigne neto nulu sredinom veka.