Usled rastućih temperatura i topljenja ogromnih količina leda u svetlu klimatskih promena, podiže se nivo mora. Ipak, naučnici nude nove i zabrinjavajuće uvide o razmerama koje bi ovaj problem mogao da dostigne u budućnosti za velike gradove na obalama Azije u slučaju visokih emisija ugljenika.
Iako se zna da su mnogi azijski gradovi u opasnosti od poplava, prethodne analize potcenile su porast nivoa mora i posledično potapanje izazvano prirodnim fluktuacijama vode.
Autori studije, koja je nedavno objavljena u časopisu Nature Climate Change, upozoravaju da uticaji prirodnih okeanskih fluktuacija, u kombinaciji sa očekivanim posledicama klimatskih promena, mogu da dovedu do toga da megagradovi u jugoistočnoj Aziji postanu žarišne tačke porasta nivoa mora. Do rezultata su došli koristeći kompjuterske i statističke modele.
Ukoliko štetne emisije ostanu visoke, prestonica Filipina, Manila, do kraja veka mogla bi da se suoči i sa 18 puta češćim poplavama nego 2006. samo zbog klimatskih promena. Ali u najgoroj mogućoj situaciji, koja u obzir uzima i klimatsku varijabilnost, poplave bi mogle da budu čak 96 puta učestalije, navodi se u saopštenju.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Manila, koju naseljava 13 miliona stanovnika, nije izolovan primer. Na spisku gradova u visokom riziku nalaze se Bangkok (Tajland), Ho Ši Min (Vijetnam) i Jangon (Mjanmar), procenjuju istraživači iz Francuskog nacionalnog centra za naučna istraživanja, francuskog Univerziteta La Rošel i američkog Nacionalnog centra za istraživanje atmosfere.
Prema njihovim uvidima, ništa bezbednije ne bi bilo ni u Čenaju i Kalkuti (Indija), kao ni na ostrvima na zapadu Tihog i Indijskog okeana. A očekuju da će se porast nivoa mora takođe uvećati i na zapadnim obalama Sjedinjenih Američkih Država i Australije.
Međutim, treba imati u vidu tri ograničenja. Najpre, prema tvrdnjama naučnika, budući porast nivoa mora teško je utvrditi sa sigurnošću zbog kompleksnih i nepredvidivih interakcija u klimatskom sistemu naše planete.
Zatim, projektovani uticaji porasta nivoa mora nisu momentalni, već se odnose na period oko 2100, što znači da ih je moguće izbeći.
Naposletku, istraživači se u svojim ocenama oslanjaju na najpesimističniji scenario (RCP 8.5), u kojem ne dolazi do smanjenja emisija sa efektom staklene bašte i do kraja veka se očekuje globalno zagrevanje od 4,3 °C u odnosu na predindustrijsko doba. Uz rastuće ambicije zemalja na polju klimatske akcije i dostizanja neto nultih emisija, ovo deluje sve manje verovatno.
Dakle, nalaze ne treba uzeti zdravo za gotovo, ali ih vlade svakako treba da ih shvate kao signal za usvajanje efikasnih strategija prilagođavanja na posledice klimatskih promena, među kojima je i porast nivoa mora, a koji bi mogao da predstavlja pretnju za milione ljudi.
