Bangladeš je čest primer države izuzetno ugrožene klimatskim promenama, ne samo zbog geografskih karakteristika već i socio-ekonomskih faktora usled kojih su ljudi podložniji negativnim uticajima promene klime. Gustina populacije na celoj teritoriji je među najvišim u svetu, infrastruktura je neadekvatna, a ekonomija je visoko zavisna od poljoprivrede, iako najveći deo izvoza čine proizvodi tekstilne industrije. Stanovništvo Bangladeša je istovremeno jedno od najsiromašnijih na svetu (zakonski određena minimalna mesečna zarada iznosi samo 95 $).
Čitava teritorija države sklona je naizmeničnim sušama i poplavama, kao i ekstremnim vremenskim prilikama poput oluja i ciklona. Iako je stanovništvo već vekovima naviknuto na ovakav vodni režim, klimatske promene su dovele do njegovog remećenja, kao i do sve češćih i razornijih nepogoda i porasta nivoa mora.
Dve trećine zemljišta je samo pet metara iznad nivoa mora
Većinu teritorije Bangladeša presecaju reke Gang i Bramaputra sa svojim pritokama. Ove reke se ulivaju u Bengalski zaliv, čineći najveću deltu na svetu. Iako ovakva geografija podrazumeva izuzetnu plodnost zemljišta, bitna činjenica je da su dve trećine površine Bangladeša samo 5 metara iznad nivoa mora, a 10% površine nalazi se na manje od metra nadmorske visine.
Po trenutnim projekcijama, podizanje nivoa svetskog mora od pola metra do 2050, može dovesti do potapanja 11% površine Bangladeša. Takođe, ne treba zaboraviti da se Bangladeš nalazi u podnožju Himalaja, što povećava rizik od poplava usled topljenja visokoplaninskih glečera.
Dodatni problem predstavlja prodiranje slane vode u kopno, što onemogućava gajenje tradicionalnih useva – pirinča i jute. Oko dve trećina stanovništva sredstva za život dobija od poljoprivrede, te zbog zaslanjivanja kopna moraju naći način da privređuju iz drugih izvora. Takođe, prodiranje slane vode u kopno dovodi do težeg pristupa čistoj pijećoj vodi. Pored toga, česte poplave izazivaju i eroziju zemljišta, čiji plodni slojevi često nestaju nakon razornih i dugotrajnih poplava, tako da se na njemu više ne mogu uzgajati različite kulture biljaka.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Šta je uradila vlada?
Bangladeš je jedna od prvih država koja je razvila Nacionalni akcioni program prilagođavanja na osnovu smernica Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime (NAPA – National Adaptation Programme of Action), i to još 2005. godine. Razlog za ovako „rano“ reagovanje je naravno činjenica da za stanovnike Bangladeša klimatske promene ne predstavljaju buduću pretnju – oni posledicama već mogu svedočiti i osetiti ih u realnom vremenu. U ovoj monsunskoj zemlji, kao i u mnogim drugim zemljama u razvoju, nema mesta klimatskom skepticizmu.
Takođe, za razliku od nekih mnogo razvijenijih zemalja, vlada Bangladeša je javno i nedvosmisleno ukazivala na opasnost od klimatskih promena i hitnost u borbi protiv njih, a bila je spremna i da preduzme određene preventivne mere. Tako je 2008. godine usvojena Strategija i akcioni plan za klimatske promene u Bangladešu (BCCSAP – Bangladesh Climate Change Strategy and Action Plan).
Pored toga, mere adaptacije na klimatske promene integrišu se u nacionalne razvojne planove, kao što je npr. Vizija 2021, gde se navodi da će „održivi razvoj biti osiguran kroz bolju zaštitu od klimatskih promena i ostalih prirodnih nepogoda“. Promene klime uzete su u obzir i pri usvajanju politika u drugim sektorima, kao što su poljoprivreda i vodoprivreda.
Uprkos niskom BDP-u, vlada je 2010. godine odlučila da uspostavi poseban fond za klimatske promene (Bangladesh Climate Change Trust Fund), koji je finansiran iz nacionalnog budžeta. Iste godine Svetska banka osnovala je i poseban međunarodni fond (Bangladesh Climate Change Resilience Fund) koji je vladi stavio na raspolaganje preko 170 miliona dolara za finansiranje projekata prilagođavanja i otpornosti.
Lokalnim znanjem protiv klimatskih promena
Jedan od pristupa pomoći u prilagođavanju na klimatske promene koji se u poslednje vreme potencira i u naučnim krugovima je primena znanja lokalnog stanovništva.
Velike organizacije često pristupaju rešavanju problema izazvanih klimatskim promenama sa iskustvom razvijenih zemalja, koje najčešće nije prikladno primeniti u zemljama u razvoju. Sa druge strane, primer uspešno sprovedenih adaptivnih mera je plutajuća poljoprivreda (bengalski: baira), tehnika koju je narod Bangladeša praktikovao u prošlosti.
Naime, zbog čestih promena vodostaja, idealno rešenje za uzgajanje povrća predstavljaju takozvane plutajuće parcele sačinjene od vodenih zumbula (Eichhornia crassipes), koje, za razliku od poljoprivrednog zemljišta, ne bivaju poplavljene. Dobra strana ove tehnike je i iskorišćavanje visoko invazivne vrste vodenog zumbula, koja je česta u svim vodotokovima Bangladeša. Parcele se grade nanošenjem slojeva zumbula na ramove od bambusa, koji se potom prekrivaju zemljom, balegom i trulim zumbulima. Na ovakvim plutajućim parcelama uspešno se gaje paradajz, tikve, karfiol i drugo povrće, koje se zatim lako čamcima prevozi do okolnih sela gde se prodaje.
Razorne poplave dovode i do erozije zemljišta, pri čemu se plodni deo zemljišta spira, te ostaju samo pesak i mulj. Rešenje je pronađeno u novom načinu uzgoja – stanovnici sela kopaju rupe u pesku i ispunjavaju ih kompostom u koji sade bundeve. Bundeve tako mogu čuvati duži vremenski period i prodati ih tokom sezone monsuna, kada su ostali prihodi slabi.
Međutim, često ovakva prilagođavanja nisu moguća zbog još jedne posledice podizanja nivoa mora – zaslanjivanja zemljišta i kopnenih voda, što onemogućava gajenje useva, a često ugrožava i izvore pijeće vode.
Delimično rešenje koje su sprovele neke nevladine organizacije je prikupljanje kišnice i obezbeđivanje desalinatorskih prečišćivača vode koji su dostupni u malom broju sela. Međutim, kako desalinizacija velikih količina vode nije dostupna u velikom obimu, stanovništvo mora naći drugačiji izvor prihoda.
Uz pomoć Svetske banke sproveden je projekat koji je ljudima omogućio da pređu na uzgajanje kraba, umesto da privređuju od uzgajanja i prodaje biljnih kultura. Time je sprečeno i masovno iseljavanje stanovništva iz delte u severnije delove zemlje. Doduše, ovaj projekat nije implementiran bez određenih sporednih efekata. Budući da je uzgoj kraba unosniji posao od tradicionalne poljoprivrede, neka domaćinstva su namenski kopala kanale da bi napravila bazene slane vode i gajila krabe, što je dovelo do dodatnog zaslanjivanja zemljišta.
Da li su ove mere adaptacije dovoljne?
Pored nacionalnog napretka, Bangladeš takođe predvodi grupu najmanje razvijenih zemalja (LDC – Least Developed Countries) u klimatskim pregovorima. U septembru 2020. premijerka Bangladeša pozvala je svetsku zajednicu da prioritizuje zeleni oporavak i razvoj nakon pandemije. Međutim, ostaje izvesna sumnja da li se siromašna zemlja kao što je Bangladeš može adaptirati na sve razornije uticaje klimatskih promena dovoljno brzo, ili će međunarodna sredstva pre biti namenjena nekim privilegovanijim gradovima i državama.
Uz sve napore koje Bangladeš ulaže u prilagođavanje na klimatske promene, ova država se suočava i sa velikim problemom energetskog siromaštva, zbog čega je u poslednjih nekoliko godina započeta izgradnja nekoliko termoelektrana na ugalj uz planove za još veću ekspanziju u budućnosti. Emisije iz novih termoelektrana će znatno uvećati uticaj Bangladeša na globalno zagrevanje, međutim zbog velikog pada cena obnovljivih izvora energije sada postoje indicije da veliki broj planiranih kapaciteta na ugalj na kraju nikada neće ni biti izgrađen, a Bangladeš će svoje energetske probleme rešiti na čistiji način.
U isto vreme glavno pitanje na koje cela planeta čeka odgovor jeste da li će razvijene zemlje, na kojima je najveći teret smanjivanja emisije ugljenika, uspeti da rešavanje problema klimatskih promena postave visoko na listu svojih prioriteta.
