Foto: Solarna elektrana Verila / electrohold.bg
Po pitanju udela sistema za baterijsko skladištenje, svet ima novog i neočekivanog šampiona – Bugarsku.
Kako je nedavno objavila Bugarska privredna komora, Bugarska je nedavno prešla 3 gigavata u ukupnim kapacitetima baterijskih sistema skladištenja, što je oko 16% ukupnih elektroenergetskih kapaciteta Bugarske.
U pitanju je najveći udeo baterija u elektroenergetskom sistemu na svetu, ali ono što je zapanjujuće je brzina ugradnje ovih sistema.
Naime, pre samo dve godine, to jest 2024, ukupni kapacitet baterija u Bugarskoj bio je gotovo nula, kako pokazuje platforma ENTSO-E.
Ovako brzom razvoju baterija u Bugarskoj „kumovao” je prethodni, takođe impresivni razvoj solara u ovoj zemlji.
Solarni kapaciteti u Bugarskoj porasli su sa oko 1 GW 2020. na preko 6 GW početkom 2026. godine. Poređenja radi, u Srbiji se trenutno procenjuju na oko 200 MW, što je oko 30 puta manje.
Solar je i najveći pojedinačni izvor struje u Bugarskoj, a pored krovova i terasa širom zemlje, u Bugarskoj su izgrađeni i nezanemarljivi kapaciteti velikih, samostalnih elektrana.
Međutim, tako brz razvoj solara, koji se nije dogodio samo u Bugarskoj, već i u Grčkoj, Rumuniji, Mađarskoj, stvorio je i nove izazove.
Jedan od najvećih je nestabilnost proizvodnje. Kao varijabilni izvor, solar proizvodi struju samo tokom dana, pa zemlje kao što je Bugarska vide velike dnevne oscilacije u proizvodnji.
Zapravo, oscilacije su toliko velike da se tokom dana, dok radi solar, događa da proizvodnja nadmaši potrošnju, i to u tolikoj meri da viškove postaje nemoguće plasirati – pa cena pada na nulu, ili u „minus”. Faktički, proizvođači plaćaju da neko preuzme struju koju proizvode.
U pitanju je veliki izazov za investitore, koji ulaganjem u solar danas rizikuju da postanu tržišni gubitnici. U pitanju je važan problem za države koje su razvile značajne kapacitete varijabilnih izvora – i on se rešava na različite načine.
Jedno rešenje su ugovori kojima se proizvođačima garantuje određena otkupna cena (što postoji i u Srbiji) – ali Bugarska je 2023. godine, kroz nove energetske planove, odlučila da ovaj problem najpre reši kroz investicije u skladištenje.
Naime, baterije su idealan partner varijabilnim izvorima: one omogućuju da se viškovi, na primer tokom dana iz solara, skladište i koriste ili prodaju onda kada proizvodnja padne – uveče ili tokom noći.
Kako bi razvila baterijske kapacitete, Bugarska je 2023. uz podršku Evropske unije uvela niz pogodnosti za njihovu ugradnju, uključujući i subvencije za investitore.
Rezultat je bio drastičan rast: od gotovo „nule” početkom 2024. godine, do preko 3 gigavata kapaciteta početkom 2026. Kako piše Bugarska privredna komora, bum se nastavlja, i očekuje se da će kapaciteti dostići čak 5 gigavata do kraja ove godine.
Tako munjevit razvoj koštao je državu i investitore do sada oko dve milijarde evra, a te investicije neće doneti samo stabilnije prihode i povoljnije tržišne uslove.
Bugarska je, naime, na ovaj način postala „regionalna baterija” koja balansira proizvodnju i potrošnju struje, i doprinosi stabilnosti cena za čitav region.
Mada balansirajuću ulogu mogu imati i drugi skladišteni kapaciteti – na primer gasne ili reverzibilne hidroelektrane – baterije su se pokazale kao ubedljivo najbrže, a izrazito povoljno rešenje.
Poređenja radi, investicije koje su omogućile Bugarskoj da na ovaj način transformiše svoju energetiku – dve milijarde evra – približne su iznosu koji se u Srbiji samo u toku jedne godine potroši na uvoz nafte i gasa. I to pre aktuelne krize koja je drastično podigla cene nafte širom sveta.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
BugarGde ćemo, drugim rečima, trošiti novac koji imamo kao društvo? Da li ćemo nastaviti da ga bacamo u ambis fosilnig uvoza, koji znamo da nema dno i nema kraja, ili ćemo ga uložiti u brzu izgradnju sopstvenih energetskih kapaciteta koji, kako nam je pokazala Bugarska, mogu biti i obnovljivi, i čisti, i stabilni?
