U Novom Sadu, veliki naučni projekat sa ciljem zaštite poljoprivrede od posledica klimatskih promena

Foto: verica.prekic / Flickr

Na teritoriji Republike Srbije trend pojave suše je sve izraženiji.

U poređenju sa periodom  1961-1990. kada je kod svega 10% godina zabeležen nedostatak padavina, odnosno nedovoljno vlage u zemljištu, ovaj udeo je dostigao 50% za period od 2011. do 2020. godine.

Drugim rečima, suše su se nekada javljale u proseku jednom u deset godina, a sada je svaka druga godina sušna. 

Kukuruz je jedna od kultura koje su izuzetno osetljive na nedostatak padavina i vlage u zemljištu, što je posebno izraženo kod sorti sa kasnijim zrenjem – zbog preklapanja perioda u godini kada se javljaju sušni uslovi i visoke temperature.

Kako pokazuju zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku, sušne godine u Srbiji su uspevale i da prepolove prinose kukuruza, čime se drastično povećava rizik pri proizvodnji kulture koja pokriva skoro milion hektara obradive površine u Republici Srbiji. 

Prognoze za naredne godine nisu naročito obećavajuće. Prognozira se nastavak negativnog uticaja klimatskih promena, pa se po nekim pokazateljima predviđa da će u periodu 2041-2060. svaka godina biti praćena sušom.

Kako da ojačamo otpornost poljoprivrede usled ovako katastrofalnih efekata klimatskih promena? 

Republika Srbija napravila je ključne prve korake u prilagođavanju na posledice klimatskih promena

Vlada Republike Srbije je 2023. godine usvojila Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period od 2023. do 2030. godine, u svrhu donošenja odluka i aktivnosti koje bi dovele do ublažavanja pomenutih pojava. 

U ovom Programu je opisano 25 mera, od kojih se 5 odnosi na sektor poljoprivrede. 

U fokusu su povećanje iznosa subvencija za poljoprivrednike u voćarskoj i stočarskoj proizvodnji, povećanje površina pod livadama i pašnjacima, uvođenje konzervacijske poljoprivrede, povećavanje kapaciteta za navodnjavanje na održiv način sa akcentom na upotrebu akumuliranih atmosferskih voda, i svakako edukacija i podizanje svesti kod poljoprivrednih proizvođača. 

Sve ove mere sprovešće Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, zajedno sa Republičkim hidrometeorološkim zavodom (RHMZ) koji će biti zadužen za sprovođenje unapređenja agrometeoroloških servisa.

Jasno je da je neophodno znatno ulaganje u sektor poljoprivrede, kako u pomenute sisteme tako i, na primer, u prostore za skladištenje poljoprivrednih proizvoda. 

Ono što nauka i poljoprivredna struka mogu da ponude kao alternativne vidove pomoći proizvodnji jesu rad na selekciji i stvaranju sorti i hibrida gajenih biljaka koje će biti tolerantnije na visoke temperature, zatim različitih sistema gajenja gde bi određene biljne vrste, primera radi, bile korišćene kako bi stvarale zasenjenost i zaštitu od visokih temperatura.  

Projekat ClimaPannonia podrazumeva konkretne mere u četiri poljoprivredna sektora: voda, agrošumarstvo, organska poljoprivreda i stočarstvo

Pored različitih mera koje država pokušava da primeni, postoje i određeni projekti koje sprovode visokoobrazovne i naučne institucije sa namerom ispitivanja i istraživanja određenih problema, u ovom slučaju klimatskih promena. 

Jedan takav projekat je i ClimaPannonia, koji je odobren i finansiran od strane Evropske komisije sa ukupnim iznosom od 6 miliona evra. 

Ovim projektom rukovodi Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, a u saradnji sa još 25 institucija iz 10 zemalja Evrope: pored Srbije, iz Mađarske, Rumunije, Hrvatske, Češke, Slovačke, Nemačke, Italije, Francuske i Švajcarske. U projektu učestvuje ukupno oko 150 istraživača različitih profila.

Projekat za cilj ima upravo jačanje otpornosti poljoprivrede usled katastrofalnih efekata klimatskih promena. Kako tačno izgleda to „jačanje otpornosti”? 

U okviru projekta ClimaPannonia, razvijaćemo rešenja kroz četiri sektora u poljoprivredi: upotrebu vode, agrošumarstvo, organsku poljoprivredu i stočarstvo.  

Upotreba vode podrazumeva pronalaženje načina za poboljšanu retenciju (zadržavanje) vode, što je jedno od glavnih rešenja u borbi sa klimatskim promenama u poljoprivredi. Jedno rešenje je zasnivanje tzv. infiltracionih jezera u cilju povećanja vodnih kapaciteta, ali i korišćenje gradskih oticaja voda za okolna poljoprivredna zemljišta, kao i odvonjavanje viška vode iz ribnjaka i reka – i korišćenje tih voda u poljoprivredne svrhe. 

Agrošumarstvo uključuje, primera radi, primenu sistema gajenja drveća čime se stvara prirodna zasenjenost koja bi smanjila evaporaciju na zasadima i na taj način umanjila poljoprivredne potrebe za vodom. Posebno je proizvodnja maline, crne ribizle i ostalog bobičastog voća umanjena usled nedostatka vode, pa pravilna sadnja drveća kao „zaštite” od Sunca može da smanji odavanje vode, i samim tim potreba za vodom u voćnjacima.

Organska poljoprivreda nije samo stvar potrošačkih navika ili zdravlja, već može uticati na umanjenje emisija gasova staklene bašte. Naime, emisije se mogu smanjiti i prevencijom gubitka ugljenika iz zemljišta, što se može ostvariti i korišćenjem organskih đubriva. Organski sistem gajenja ima razne benefite, među kojima se ističu povećanje organske materije u zemljištu, smanjenje ispiranja hranljivih materija, redukcija korova gajenjem međuuseva i brojne druge.

Poslednja, ali ne i manje bitna aktivnost projekta tiče se smanjenjem emisija metana i amonijaka koji nastaju u stočarstvu, tačnije u govedarskoj proizvodnji. Korišćenjem određenih probiotičkih mikroorganizama pokušaćemo da smanjimo sadržaj tzv. metanogena u predželucu goveda (jedinjenja od kojih nastaje metan). Takođe, životinje će konzumirati i vodu obogaćenu ozonom, kako bi se i na ovaj način smanjila proizvodnja metana u organizmu goveda. Na kraju, kada se proizvede stajnjak, pomoću jedne vrste muve (Hermetia illucens), izvršiće se razlaganje stajnjaka i njegova transformacija u proteine visokog biološkog kvaliteta. 

Ovo nisu samo „teorijska” rešenja – neka od njih već su uspešno primenjena u različitim evropskim zemljama. Verujemo da će se ona u okviru projekta ClimaPanonnia razviti u rešenja koja će biti iskorišćena na regionalnom nivou. 

O autorki

Rada Šućur je zaposlena kao asistent na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Trenutno je student doktorskih studija, gde se bavi radom iz oblasti genetike i oplemenjivanja biljaka.