Foto: Unsplash / Transly
Iako na prvi pogled deluju sitno i krhko, crvene veverice demonstriraju iznenađujuću izdržljivost pred klimatskim izazovima. Naime, kako pokazuje nova studija, populacije ovih glodara širom Evrope otporne su na posledice globalnog zagrevanja.
Kako bi procenili sposobnost preživljavanja veverica u različitim scenarijima budućih klimatskih promena, naučnici sa Univerziteta u Bornmutu koristili su posebne modele koji su otkrili sledeće:
- Porast temperature i manjak padavina ne utiču direktno na opstanak veverica.
Ali za razliku od promena klime…
„Drugi faktori kao što su stanište, dostupnost hrane, bolesti i konkurentske vrste deluju važnije, potcrtavajući potrebu da se nastave napori na očuvanju ove voljene vrste”, objasnila je Alison Bjukenan, biolog i ekološka istraživačica na Univerzitetu u Bornmutu.
Crvene veverice, pored semenki, hrane se i insektima, gljivama, pa čak i ptičjim jajima. Naseljavaju četinarske i listopadne šume u Evropi – od Pirinejskog poluostrva i Italije preko Grčke i Skandinavije pa sve do zapada Rusije – a njihova široka rasprostranjenost govori u prilog sposobnosti prilagođavanja različitim uslovima.
Samim tim, nije začuđujuće da, sudeći po rezultatima studije, evropske veverice dobro podnose sve toplije i sušnije uslove.
Prema Crvenoj listi ugroženih vrsta, smatraju se vrstom koja izaziva najmanje brige.
Ali uprkos tome što na većem delu svog areala važe za čestu životinju, u Velikoj Britaniji, Irskoj, Italiji i Finskoj zabeleženi su padovi njihove brojnosti i sužavanje prostora rasprostranjenosti.
Veruje se da je nekada u Ujedinjenom Kraljevstvu živelo oko 3,5 miliona veverica, dok se aktuelna populacija procenjuje na otprilike 290.000 jedinki.
Mada promena pejzaža, predatori i virusi predstavljaju pretnje po crvene veverice kao autohtonu tamošnju vrstu, najveću krivicu za ovo smanjenje snosi invazivna vrsta, siva veverica, doneta iz Sjedinjenih Američkih Država (SAD).
Crvene veverice su izuzetak, a ne pravilo
Dok crvene veverice demonstriraju neverovatnu otpornost, njihova priča je, nažalost, izuzetak. Za mnoge vrste, klimatske promene predstavljaju opasnost od izumiranja, a podaci su alarmantni.
Prema izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC) iz 2022. godine, procenjuje se da će se između 3 i 14% od desetina hiljada analiziranih kopnenih vrsta suočiti sa veoma visokim rizikom od izumiranja čak i pri globalnom zagrevanju od 1,5 °C. Sa većim porastom temperature, procenat ugroženih vrsta bio bi svakako još i veći.
Glavni razlozi zbog kojih klimatske promene ugrožavaju opstanak vrsta su promena staništa usled povećanja temperature i promena u obrascima padavina, nedostatak hrane i širenje bolesti. Svi ovi faktori udruženim snagama narušavaju ekosisteme i lanac ishrane, dovodeći ranjive populacije na ivicu opstanka.
Ali i dalje od toga… Klimatske promene već su zbrisale neke vrste sa lica Zemlje. Jedno od najranijih izumiranja na kopnu zabeleženo je među zlatnim krastačama iz Kostarike, poslednji put viđenim 1989. godine.
Decenijama nakon toga, klimatske promene kumovale su nestanku i prvog sisara kojeg su istraživači proglasili izumrlim 2016. Bio je to mali glodar Melomys rubicola. Živeo je na jednom, jedinom ostrvu u Australiji, a njegovo izumiranje pripisuje se porastu nivoa mora.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Iako klimatske promene za crvene veverice nisu briga za opstanak, postoje brojne vrste za koje jesu pretnja: štaviše, smatraju se jednim od pokretača šestog masovnog izumiranja. Kako ukazuju dokumentovani slučajevi izumiranja, klimatske promene nisu neka daleka opasnost, nego pojava koja već uzima danak nad živim svetom.
Da bismo pomogli vrstama da se izbore za preživljavanje na toplijoj i sušnijoj planeti, neophodno je hitno smanjenje emisija gasova koji zagrevaju atmosferu, ali i veći napori u očuvanju i obnavljanju prirodnih staništa, ali i smanjenju zagađenja.
