Zaštita biodiverziteta nije poduhvat koji donosi benefite isključivo po samu prirodu, već je od suštinske važnosti i za blagostanje ljudi. Milijarde stanovnika širom sveta svakodnevno koriste divlje vrste bilo da se pomoću njih hrane, zarađuju, dobijaju energiju ili nešto četvrto, otkriva najnoviji izveštaj Međuvladine naučno-političke platforme za biodiverzitet i usluge ekosistema (IPBES).
„Sedamdeset procenata siromašnih na svetu direktno zavisi od divljih vrsta. Jedan od pet ljudi oslanja se na biljke, alge i pečurke u ishrani i sticanju prihoda; 2,4 milijarde upotrebljavaju ogrevno drvo za kuvanje i oko 90% od ukupno 120 miliona ribolovaca podržano je malim ribolovom”, navela je dr Marla R. Emeri iz IPBES-a. „Ali redovna upotreba diviljih vrsta nije veoma bitna samo na globalnom jugu. Od ribe koju jedemo do lekova, kozmetike, dekoracije i rekreacije, divlje vrste upotrebljavamo mnogo više nego što to većina ljudi shvata.”
Studija IPBES-a, predstavljena krajem prošle nedelje, donosi uvide, analize i alate koji su neophodni za uspostavljanje održivijeg sistema korišćenja životinja, biljaka, algi i pečurki. Na njemu je četiri godine radilo 85 vodećih eksperata prirodnih i društvenih nauka, kao i poznavalaca starosedelačkog i lokalnog znanja. Njima se u pisanju pridružilo još 200 autora, a zaključci su utemeljeni na preko 6.200 izvora.
Upotreba divljih vrsta donosi značajnu zaradu milionima stanovnika na svetu. Dve trećine industrijske oblovine potiče od divljih vrsta drveća, trgovina divljim biljkama, algama i pečurkama donosi više milijardi američkih dolara. Čak i korišćenje divljih vrsta, koje ne zahteva njihovo ekstrahovanje, predstavlja profitabilan biznis. Npr. turizam, zasnovan na posmatranju divljih vrsta, jedan od ključnih razloga da su, pre pandemije koronavirusa, zaštićena područja na globalnom nivou ugostila 8 milijardi posetilaca i generisala 600 milijardi američkih dolara godišnje.
Među negativnim uticajima za distribuciju i obilje vrsta u divljini ističu se promene kopnenih i morskih predela, klimatske promene, različite vrste zagađenja i invazivne vrste. Aktuelna kriza biodiverziteta, koja je milion vrsti dovela u rizik od izumiranja, preti da poveća stres i da sa sobom odnese pobrojane blagodeti prirode po ljudske zajednice.
„Prekomerna eksploatacija je jedna od glavnih opasnosti za opstanak mnogih kopnenih i morskih vrsta u divljini”, upozorio je profesor Džon Donaldson iz Južne Afrike. „Rešavanje uzroka neodrživog korišćenja i preokretanje ovih trendova gde god je to moguće rezultovaće u boljim ishodima za divlje vrste i ljude koji zavise od njih”, poručio je.
U izveštaju je identifikovano pet širokih kategorija aktivnosti čoveka koje se oslanjanju na divlje vrste – ribolov, berba biljaka, krčenje drveća, prikupljanje kopnenih životinja (uključujući lov) i neekstraktivne prakse. Za svaku od aktivnosti autori su dalje razmatrali različite svrhe poput prehrane ljudi i životinja, proizvodnje materijala, pravljenja lekova, ceremonijalnih obreda i slično.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
U periodu od prošlih 20 godina korišćenje divljih vrsta je pretežno poraslo, a održivost se razlikuje od slučaja do slučaja. Tako se procenjuje da je 12% vrsta divljeg drveća ugroženo neodrživom sečom, neodrživa berba je jedna od osnovnih pretnji za nekoliko grupa biljaka pogotovo kaktusa, cikada i orhideja, dok neodrživ lov vrši pritisak na 1.341 vrstu sisara iz divljine. Opadanje broja velikih vrsta koje imaju niske prirodne stope takođe se povezuju sa lovom.
Još jedno zabrinjavajuće saznanje IPBES-a jeste da su se obim, vrednost i mreža trgovine divljim vrstama znatno povećali u poslednje četiri decenije. Istraživači su istakli da je nelegalna trgovina divljim vrstama treća najveća vrsta ilegalne trgovine sa procenjenom godišnjom vrednošću od skoro 200 milijardi američkih dolara. Najveći obim i vrednost pripisuju se drvetu i ribi.
U budućnosti divlje vrste će se naći na još snažnijem udarcu – i to pre svega zbog globalnog zagrevanja, rastuće potražnje i tehnološkog napretka. Ovo će dodatno otežati njihovo održivo korišćenje. Ali uz odgovarajuće politike, transformativne promene i prilagođavanje suživot ljudi i divljih vrsta je moguć bez stradanja.
„Održiva upotreba divljih vrsta je važna za sve ljude u svim zajednicama – i ovaj izveštaj će pomoći donosiocima odluka širom sveta da izaberu propise i akcije koji će podržati društvo i prirodu”, zaključila je izvršna sekretarka IPBES-a An Larigodri.
