Prva bespilotna letelica preletela je najseverniji deo Arktika kako bi se izbliza proučavao uticaj klimatskih promena na topljenje leda, sve u sklopu istraživanja pod nazivom Mosaic.
U okviru projekta Mosaic naučnici su istraživali atmosferu, okeane, morski led, ekosistem i biogeohemiju. Dvoje istraživača se fokusiralo na proučavanje leda, a podatke su prikupljali i beležili dronom.
Konkretno, ispitivali su reflektivnost leda. Njihova ekspedicija bila je usredsređena na analizu površinskog albeda, odnosno količine sunčeve svetlosti koja se odbija o led.
Podaci o albedo efektu su izuzetno važni za razumevanje uticaja klimatskih promena na topljenje leda. Takođe, naučnici veruju da će im podaci prikupljeni dronom pomoći da shvate na koji se način može sačuvati severna Zemljina ledena kapa, koja se zagreva oko tri puta brže od ostatka planete.
Što je veća refleksija, više energije se odbija o površinu Zemlje i vraća nazad u atmosferu.
Sneg je bele boje i zbog toga reflektuje nazad najveću količinu sunčeve energije koju dobija. Nјegovim toplјenjem i smanjivanjem ledenog pokrivača u polarnim predelima stvara se sve veći broj tamnih mesta (mesta gde se otkrila zemlja ili okean) koja mogu da upiju mnogo veću količinu toplote. Ta tamna mesta se zagrevaju i doprinose toplјenju snega i leda koji su ostali oko njih, što stvara još više tamnih mesta, čime se proces ponavlјa i pojačava.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Sprovođenje ove misije je bilo vrlo teško, letenje dronom na temperaturi ispod nule nije jednostavan zadatak. Postojala je opasnost da se magla kondenzuje i da zamrzne rotore letelice. Još jedan problem bio je što baterije za dron ne traju naročito dugo. Ipak, i pored navedenih rizika, bespilotne letelice mogu da ponude najdetaljniju sliku o procesu topljenja leda, u realnom vremenu i iz neposredne blizine.
Ekspedicija je završena 12. oktobra, a podaci koji su prikupljeni pomoću drona i dalje se ispituju, ali je gotovo izvesno da je došlo do velikih promena na ledenom pokrivaču. Još u avgustu, mesecu u kom je dron prvi put poleteo, morski led je već dostigao najniži nivo zabeležen za taj mesec. Letelica je za samo šest dana putovala od norveškog prolaza Fram do Severnog pola, što bi inače trajalo duže zbog veće količine leda.
Da podsetimo, površina leda na Arktiku je u septembru ove godine dostigla drugi najniži letnji minimum dosad zabeležen, o čemu možete pročitati OVDE.
