Foto: Centar za razminiranje Srbije
Prahovo kod Negotina u avgustu je postalo svojevrsna turistička atrakcija. U ovom mestašcu na granici sa Rumunijom, iz presahlog Dunava na površinu je isplivala nemačka flotila iz Drugog svetskog rata.
Trenutno je u toku uklanjanje 21 potopljenog broda sa plovnog puta. U delu kod Đerdapa nalazi se na desetine nemačkih ratnih brodova, od kojih je veliki broj upravo u zoni luke Prahovo.
Kako prenose mediji, Centar za razminiranje Srbije do sada je iz reke izvadio tri plovila, među kojima je i jedan minolovac, a započeto je i vađenje četvrtog broda u čijem je središnjem delu uočena dubinska bomba koja je uklonjena i uništena. Pored toga, četiri plovila su potkopana i gurnuta dublje u rečno korito Dunava.
Na izvučenim brodovima pronađene su velike količine neeksplodiranih ručnih bombi, municije za protivavionske topove, dubinskih mina i projektila velike razorne moći.
Ali ova priča zapravo počinje u jesen davne 1944. godine, pred sam kraj Drugog svetskog rata… Tokom operacije „Dunavski vilenjak”, čitava nemačka crnomorska flota namerno je potopljena kako ne bi pala u ruke Crvene armije i kako bi ometala prolaz Dunavom.
Rečni saobraćaj u ovom delu otežan je i danas, 82 godine kasnije, a mimoilaženje brodova i barži može da potraje po dva, tri sata.
Ovo nije prva jaka suša tokom koje su se, poput duhova iz starih, turobnih vremena, ukazali ratni brodovi kod Prahova: slično se desilo i u avgustu 2022. godine.
S obzirom na to da su se tokom Prvog i Drugog svetskog rata, kao i tokom drugih oružanih sukoba, ratne operacije vodile na Dunavu i u njegovoj neposrednoj okolini, postoji verovatnoća da na pojedinim delovima reke i dalje ima neeksplodiranih ubojnih sredstava.
Direktor Centra za razminiranje Srbije Bojan Glamočlija upozorio je da je sasvim izvesno da možemo naići na njih u isušenom koritu Dunava, ali i drugih reka.
Ukoliko naiđete na predmete koji po obliku podsećaju na ubojna sredstva, građanima se savetuje da im ne prilaze i ne dodiruju ih, već da o tome odmah obaveste Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije pozivom na broj 192.
Međutim, s obzirom na to da je posredi međunarodna reka koja povezuje deset zemalja, ekstremno nizak vodostaj Dunava, izazvan višemesečnim sušama i hroničnim manjkom snega, gorući je problem od Nemačke do Rumunije.
A uz ovaj problem, iz brojnih zemalja stižu svedočanstva o tome šta se to skrivalo u rečnim dubinama: od opasnog ratnog nasleđa do zaboravljenih istorijskih spomenika i davno izgubljenih dragocenosti.
Neobično putovanje kroz istoriju: Iz Dunava izronili vojni motocikl, drevni rimski most i kosti mamuta
Na trgu Batjani u Budimpešti, preko puta veličanstvenog zdanja mađarskog parlamenta, u opalom Dunavu početkom avgusta pronađen je gotovo netaknut motocikl takođe iz vremena Drugog svetskog rata. Pripadao je Vermahtu, jedinstvenim oružanim snagama nacističke Nemačke.
Prema nacionalnom Institutu i muzeju vojne istorije, reč je o modelu NZ 350-1 koji je 1944, specijalno za ratno doba, razvio proizvođač DKW. Do naredne godine, odnosno kraja rata, proizvedeno je manje od 12.000 ovih motocikala.
Ispod olupine nalazili su se posmrtni ostaci dva nemačka vojnika, za koje se trenutno pretpostavlja da su bili vozač i suvozač na motoru. S obzirom na to da su njihove identifikacione značke potpuno očuvane i posle više od osam decenija, to bi moglo rasvetlili ko su oni bili.
Pored motocikla Vermahta, u osušenom koritu reke u Budimpešti poslednjih dana otkriveni su dodatni delovi originalne opreme vojnika, uključujući kanister za benzin, kožni pojas i držač za bajonet.
Neverovatna otkrića u svetlu izuzetno niskog vodostaja Dunava donela su nesvakidašnje putovanje kroz istoriju. Ali ono ne staje na Drugom svetskom ratu, nego seže stotinama, pa i hiljadama godina.
U blizini sela Gigen na severu Bugarske voda koja se povukla razotkrila je delove temelja drevnog Konstantinovog mosta. Tako su bugarski arheolozi dobili retku priliku da dokumentuju ono što opisuju jednim od najimpresivnijih inženjerskih poduhvata Rimskog carstva.
Ovaj most povezivao je grad Ulpija Eskus sa Sučidavom u današnjoj Rumuniji. Protezao se na preko dva kilometra i svrstava se među najduže mostove antike. Ipak, Konstantinov most bio je kratkog veka: otvoren je 328. godine nove ere, a veruje se da je uništen četrdesetak godina kasnije.
Nedaleko od Gigena, u selu Rjahovo, meštani su krajem jula primetili još jedan neobičan nalaz, kosti životinje koje nas vode još dalje u prošlost. Veruje se da su u pitanju ostaci mamuta, vrste koja je izumrla nakon poslednjeg ledenog doba, pre više hiljada godina.
Stručnjaci iz Regionalnog istorijskog muzeja iz obližnjeg grada Rusea identifikovali su vilicu, dve kljove, lopaticu, rebra i druge fragmente skeleta, ali je veći deo verovatno još uvek zakopan. Kako su medijima objasnili iz muzeja, ostatke praistorijske životinje, visoke skoro pet metara i teške preko 7-8 tona, do tog mesta verovatno je doneo Dunav.
S obzirom na to da kosti datiraju od pre nekoliko milenijuma i zbog njihove dugotrajne izloženosti vodi, pažljivo su uklonjene iz rečnog korita. Nakon što skelet bude konzerviran i proučen, očekuje se da će biti izložen u muzeju u Ruseu, na tridesetak kilometara od sela Rjahovo gde je pronađen.
Ali nakon rekordnih, produženih toplotnih talasa širom Evrope i u svetlu intenzivne suše, Dunav nije jedina reka čiji je vodostaj poslednjih nedelja pao na istorijske minimume ili im se barem približio. U nezavidnom stanju su, između ostalog, Laba i Rajna.
Iz opale Labe, blizu nemačke granice sa Češkom, izronio je istorijski kamen gladi. Na ovom kamenu uklesani su brojni datumi kao pokazatelji prethodnih epizoda ekstremno niskog vodostaja: najstarije oznake potiču iz davne 1707. godine, a ova, 2026. pridružiće se rastućem nizu.
Kamenje gladi u evropskim rekama vekovima upozorava na teška vremena koja dolaze nakon velikih suša: nisu ugrožene samo žetva, proizvodnja struje i plovidba, već je ranije postojao i rizik od apsolutne nestašice hrane. Odatle dolazi i alarmantni naziv „kamenje gladi” – ono postaje vidljivo tek kada nivoi reka opadnu na posebno kritične nivoe.
Kamen gladi koji se pojavio u Labi, Pirna-Oberposta, jedan je od najpoznatijih i najvećih te vrste u Nemačkoj. Njegovo ponovno izranjanje iz rečnih dubina na upečatljiv način potvrđuje alarmantnost situacije, istovremeno podsećajući na prethodne sušne periode. I iz Rajne se na površinu pomaljaju slični istorijski tragovi suša, što je još jedna u nizu potvrda da je pred evropskom poljoprivredom opet izazovna godina.
Iako se kroz istoriju pominje kamen gladi iz Rajne na kojem piše „Ako me vidiš, plači”, prema navodima medija, on još nije izronio na površinu.
Ekstremno nizak vodostaj evropskih reka otkrio je dragocene artefakte i uzbudljive istorijske tragove koji sežu od Drugog svetskog rata do praistorije.
Međutim, u presušenim koritima zatičemo i opomene o nedaćama koje su nam iza ćoška. A ozbiljnost tih nedaća na toplijoj planeti raste: suše poput aktuelne postaju učestalije i jače, zauzimaju sve veća prostranstva i traju duže nego nekada.
