Foto: Sam Jotham Sutharson / Unsplash
Od danas je Zemlja u ekološkom dugu. To znači da su danas potrošeni prirodni resursi koji se obnavljaju na godišnjem nivou, a čovečanstvo trenutno koristi prirodu 1,7 puta brže nego što se ona može regenerisati.
S obzirom na to da smo godišnje resurse iskoristili za samo sedam meseci, ostatak godine čovečanstvo živi od neodrživih resursa, iscrpljujući planetu.
Prošle godine, ekološki dug dostignut je dan kasnije, 2. avgusta. Time što su ove godine resursi potrošeni 1. avgusta, 2024. godine se pridružila 2022. i 2018. kao godinama sa najgorim skorom u poslednjih 55 godina.
Jednačina za izračunavanje dana ekološkog duga zasniva se na podacima Ujedinjenih nacija, tako što se raspoloživi biokapacitet podeli sa ekološkim otiskom stanovništva; zatim se rezultat množi sa brojem dana u godini, i tako se dobija trenutak kada naša potrošnja premašuje količinu obnovljivog Zemljinog biokapaciteta.
Treba napomenuti da je, primera radi, davne 1971. godine planeta u ekološki dug ušla tek 25. decembra, što znači da je pre pet decenija Zemlja imala gotovo pa dovoljno resursa da zadovolji potrebe civilizacije i pored neodržive proizvodnje, ali danas to više ni blizu tačno.
Način na koji se može sprečiti, odnosno usporiti ulazak u ekološki dug jeste razvojem održive ekonomije, energetskom tranzicijom, kao i pojačanim radom na zaštiti postojećih resursa.
Srbija je ove godine u ekološki dug ušla 23. maja. Što znači da su stanovnici Srbije za manje od šest meseci potrošili sve svoje zalihe i da uveliko živimo na račun budućih godina i budućih generacija.
Prošlogodišnji datum ekološkog duga u Srbiji nastupio je 8. jula, što je znatno kasnije u odnosu na 2024. godinu.
Zemlje u regionu koje su tokom 2024. ušle u ekološki dug pre Srbije su Slovenija (25. april) i Bosna i Hercegovina (9. maj). Nešto kasnije pridružili su nam se Hrvatska (28. maj), Crna Gora (30. maj) i Severna Makedonija (14. jula), a Albanija će nam se pridružiti 23. septembra.
