Napuštena skladišta i silosi, vodotornjevi i svetionici, trupovi aviona i vagoni – iako su nekada imali potpuno drugu svrhu, ljudi ovakve konstrukcije preuređuju u nesvakidašnje, komforne domove.
A da li ste znali da sličnu namenu danas mogu da imaju i penzionisane vetrenjače?
Švedska državna energetska kompanija Vattenfall udružila je snage sa arhitektonskim studiom Superuse iz Roterdama: od dela vetrenjače napravili su minimalističku, funkcionalnu kuću, demonstrirajući kako materijali neophodni za energetsku tranziciju mogu da budu ponovno iskorišćeni na inovativne načine.
Kućicu su predstavili još u oktobru 2024. na Holandskoj nedelji dizajna. Umesto klasičnih zidova, njen skelet izrađen je od kućišta gondole, odnosno kabine koja se nalazila na vrhu stuba vetroturbine u Austriji. Dok su se u njoj dvadeset godina nalazile mašine za pretvaranje energije vetra u struju, unutrašnjost gondole danas ispunjava moderan nameštaj.
Nekadašnje kućište je široko četiri metra, dugačko deset i visoko tri. S obzirom na njegove zaobljene ivice, vlasnicima bi na raspolaganju bio prostor od oko 35 kvadratnih metara.
Ipak, na toj površini arhitekte su uspešno smestile kuhinju i trpezariju, kupatilo i dnevnu sobu. Dodatno naglašavajući težnju ka održivosti, kuća je opremljena toplotnom pumpom, solarnim bojlerom za zagrevanje vode i priključkom za električna vozila, dok se na ravnom krovu nalaze četiri solarna panela snage 1.800 vati, navodi Vattenfall.
Zahvaljujući ovim sistemima, kućica u velikoj meri može da bude energetski nezavisna i da funkcioniše van mreže (off-grid).
Struktura je spolja zadržala svoj originalni izgled: možda najviše podseća na kontejnerske kuće čija popularnost zbog niže cene širom sveta raste, ali i dalje liči na deo vetrenjače kao pokazatelj prethodnog života ove neobične građevine.
Gondola koja je iskorišćena za izradu kućice uzeta je sa turbine od dva megavata koja je 2005. godine podignuta u austrijskom vetroparku Gols. Bila je to donacija holandske kompanije Business of Wind, koja kupuje iskorišćene vetrenjače za ponovnu upotrebu. Tokom dve decenije rada, turbina je proizvela 73 gigavat-časa čiste električne energije, dovoljno za snabdevanje preko 29 hiljada domaćinstava godišnje.
Sama gondola, koja je parala oblake na visini od 100 metara, danas je – prizemljena.
Kuće od kućišta vetrenjače još nisu deo masovne proizvodnje, ali ovaj eksperimentalni projekat demonstrira potencijal da se teškim, kompozitnim industrijskim strukturama udahne nov život kroz prenamenu u stambene objekte, čime se doprinosi smanjenju otpada, cirkularnoj ekonomiji i održivijem životnom stilu.
Dečje igralište, parking na pet spratova, pa čak i skije: Šta sve može da se napravi kroz ponovnu upotrebu i reciklažu delova vetrenjača?
Uprkos mitovima o reciklaži elektrana na obnovljive izvore, kada jednom vetroparku – nakon više decenija – dođe kraj radnog veka, procenjuje se da između 85 i 95% materijala u sastavu turbina može veoma lako da se reciklira. Uglavnom je to čelik, ali ima i bakra, aluminijuma i betona.
Najveći izazov za reciklere su kompozitne komponente koje su sačinjene od više različitih materijala i u čijem se sastavu nalaze smola i tzv. fiberglas. Tu spada kako samo kućište, tako i lopatice rotora. Iako uz stalni napredak tehnologije ni njihova reciklaža nije nemoguća misija, industrija vetra okreće se i materijalima koje je lakše reciklirati.
Međutim, kućica od gondole vetroturbine ukazuje na to da je, umesto reciklaže, moguće krenuti i putem ponovne upotrebe. Ovo nije jedini primer toga.
Još 2008, arhitektonski studio koji je radio na projektu doma od kućišta transformisao je pet lopatica od penzionisanih vetrenjača u igralište za decu u Roterdamu. Tako su postali i svetski pioniri; bio je to prvi projekat ponovne upotrebe lopatica čije je okretanje prethodno obezbeđivalo struju.
Krajem prošle godine, 57 lopatica iz zatvorenog danskog vetroparka postale su ukras na fasadi u sklopu petospratnog parkirališta sa 365 parking mesta u gradu Lund na jugu Švedske.
Ali upotreba seže i van građevinskog sektora: pravom reciklažom nasuprot ponovnoj upotrebi, Vattenfall je dokazao da lopatice mogu da „vaskrsnu” čak i u obliku skija. U saradnji sa norveškom kompanijom za reciklažu Gjenkraft, proizveli su skije koristeći ugljenična vlakna od lopatica.
Nakon što je u prvoj polovini 2026. godine izgradila 8,8 gigavata novih kapaciteta na vetar, ovo bi mogla da bude rekordna godina za vetroelektrane u Evropskoj uniji, saopštilo je udruženje Wind Europe.
Međutim, ovaj masovni rast otvara i pitanje šta raditi sa kapacitetima koje ugasimo.
Već sada, svake godine penzioniše se na hiljade vetroturbina. S obzirom na to da se razvoj ovog obnovljivog izvora vremenom ubrzava, što potvrđuje i ova godina, kroz nekoliko decenija te brojke biće još veće kako se bude bližio kraj radnog veka za elektrane koje gradimo danas.
„Projekti kao što je mala kuća, građevinski projekti od lopatica i reciklirane skije i dalje nisu rešenja na velikoj skali”, rekla je medijima Eva Julijus-Filip, direktorka odeljenja za životnu sredinu i održivost u kompaniji Vattenfall. „Ipak, njihova uloga je da nam pomognu da steknemo iskustvo, razvijamo nove primene i podstaknemo tržište na cirkularna rešenja.”
