Foto: Flickr / Dragan Gucunski
Od juče, 23. maja, svi resursi koje je priroda podarila Srbiji za ovu 2024. godinu potrošeni su. Ovo je zapravo datum ekološkog duga za našu državu.
To znači da su stanovnici Srbije za manje od šest meseci potrošili zalihe koje priroda može da proizvede ili obnovi u toku jedne godine, te da živimo na račun budućih generacija.
Kako smo uopšte došli do ove brojke?
Ona je rezultat proračuna Mreže za globalni otisak, a jednačina je naizgled veoma jednostavna.
Najpre se površina raspoloživog biokapaciteta jedne države (ili čitave planete) podeli sa ekološkim otiskom stanovništva, a merna jedinica i za jedno i za drugo je tzv. globalni hektar. Rezultat se množi sa brojem dana u godini, što u tekućoj prestupnoj godini iznosi 366.
Tako se dobija trenutak kada naša potrošnja premašuje količinu obnovljivog Zemljinog biokapaciteta.
Ovogodišnji datum ekološkog duga nastupio je znatno ranije u poređenju sa prošlom godinom kada se to desilo 8. jula. Ali ma koliko ovo bilo zabrinjavajuće, razlog tome zapravo ne iznenađuje.
„U najvažnijem činocu formule – čoveku, leži objašnjenje naglog skoka unazad u Srbiji po pitanju ekološkog duga”, objašnjava Dunja Macoko Drvar, direktorka programa zaštite prirode u WWF Adriji.
Naime, ove godine su u računicu prvi put uključeni rezultati popisa iz 2022. godine koji su pokazali manji broj stanovnika u odnosu na ranije. Pošto je naša ukupna potrošnja ostala ista, to znači da smo još rasipniji po glavi stanovnika nego što se mislilo u prošlosti.
„Naravno, to ne znači da treba bezbrižno da prihvatimo ovo pomeranje unazad”, kaže Macoko Drvar. „Naprotiv, sada više nego ranije treba da se zauzmemo da sačuvamo ono što nam je priroda dala.”
Jedine zemlje u regionu koja su tokom 2024. ušle u ekološki dug pre Srbije jesu Slovenija (25. april) i Bosna i Hercegovina (9. maj). Uskoro će nam se na listi dužnika prema prirodi pridružiti i Hrvatska (28. maj) i Crna Gora (30. maj). Stanovništvo Severne Makedonije „podići će kredit” od prirode 14. jula, a Albanije 23. septembra.
Iako je trenutno nepoznanica kada će tačno tokom 2024. potrebe čitavog čovečanstva premašiti planetarne resurse, u godini za nama svet je u ekološki dug ušao 2. avgusta. Dok je samo pedesetak godina ranije biokapacitet bio skoro potpuno dovoljan da zadovolji potrošnju civilizacije – tako da smo 1971. u ekološki dug ušli tek 25. decembra.
Od tada do danas, potražnja za resursima je porasla i uslovno rečeno smo, svojim potrošačkim navikama, prerasli planetu. Do sada najgori skor, odnosno najraniji datum u toku jedne godine kada smo ušli u ekološki dug, zabeležen je 1. avgusta 2018. i 2022. godine.
Ipak, treba imati na umu da globalna slika uključuje sve države počev od Katara koji je u ekološki dug ušao samo četrdeset dva dana od početka godine, 11. februara 2024, preko Srbije, pa do Kirgistana kojem se ekološki dug prognozira tek 30. decembra.
„Iz godine u godinu, sve više smo nemarni prema prirodi”, ocenjuje Macoko Drvar. „Emitujemo više ugljen-dioksida u atmosferu nego što naši okeani i šume mogu da apsorbuju, iscrpljujemo zalihe ribe brže nego što one mogu da se obnove i sečemo šume neplanski i pre nego što mogu ponovo da izrastu. Posledice su nezapamćeni toplotni talasi, poražavajući šumski požari, razorne poplave i dramatične suše koji se sve češće događaju širom sveta, a na nama je da to zaustavimo i preokrenemo.”
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Naposletku, među državama postoje i blistavi primeri koji ne zapadaju u ekološki dug, a među njima i oni u kojima je ekološki otisak pojedinca manji od prosečnog globalnog biokapaciteta po glavi stanovnika, a koji iznosi 1,5 globalnih hektara. Da svi živimo kao oni, svet ne bi ni iskoristio čitav godišnji budžet obnovljivih resursa.
U 2023, to su bili npr. Indija, Pakistan, Jemen, Urugvaj i Demokratska Republika Kongo, pokazuje mapa objavljena na Statisti.
