Foto: Unsplash / Julia Solonina
Štetne emisije ne samo da urušavaju klimatski sistem naše planete, već vrlo merljivo podrivaju svetsku ekonomiju.
Tako je novo istraživanje sa Univerziteta Stenford u dolarima izrazilo udarac koji je ekonomija pretrpela, pre svega, zbog ogromnih količina ugljenika koje su od 1990. godine oslobodile Sjedinjene Američke Države (SAD) kao najveći istorijski emiter.
Kako se procenjuje, samo u protekle tri decenije, SAD su izazvale neverovatnih 10.000 milijardi dolara klimatske štete na globalnom nivou.
Skoro trećinu ove štete, tačnije oko 3.000 milijardi dolara, pretrpeo je američki nacionalni bruto domaći proizvod (BDP).
„Ispostavilo se da su emisije SAD-a ozbiljno naškodile nacionalnoj privredi”, izjavio je vodeći autor studije Maršal Berk, profesor ekoloških društvenih nauka na Stanfordovoj školi za održivost „Dor”.
Uprkos tome, druge zemlje takođe su se suočile sa disproporcionalno visokim ekonomskim gubicima zbog karbonske iscrpnosti američke privrede: primera radi, procenjena šteta koju su SAD nanele Indiji iznosi 500 milijardi dolara, a Brazilu – 330 milijardi.
Ipak, kako ističu sa Stenforda, šteta izražena u procentima nacionalnog BDP-a znatno je veća u siromašnijim delovima sveta.
Iako se navodi da se na Evropu sručilo čak 1.400 milijardi dolara klimatske štete poreklom od američkih emisija, konkretne brojke o uticaju na ekonomiju Srbije ne postoje.
Od 1990, Srbiji se pripisuje klimatska šteta od 66,8 milijardi dolara
Prema nalazima iz ove sveobuhvatne analize, čak i aktuelni najveći emiter, Kina, pričinio je manje klimatske štete od SAD-a – 9.000 milijardi dolara od 1990. do 2020. godine.
Kroz istoriju, SAD su u atmosferu ispustile najveće količine gasova koji zagrevaju planetu, usložnjavajući izazov klimatskih promena i posledično „nagrizajući” svetski ekonomski rast više od bilo koje druge zemlje.
Ali predmet studije zapravo su bile gotovo sve nacije. A na osnovu podataka koje su dobili, tim istraživača kreirao je interaktivnu mapu i kalkulator.
Pomoću ovih alata, može se istražiti i uloga ostalih zemalja.
Srbija se takođe našla na mapi odgovornosti: procenjuje se da su emisije iz naše zemlje u poslednjih tridesetak godina nanele klimatsku štetu u vrednosti od 66,8 milijardi dolara.
Studija, objavljena u naučnom časopisu „Nature”, podrazumevala je prethodne kompleksne proračune.
Istraživači su prvo izračunali koliko je svaka tona emitovanih štetnih gasova konkretno doprinela porastu lokalnih temperatura širom planete. Zatim su, koristeći podatke Svetske banke o globalnoj ekonomiji, statistički izolovali trajni negativni uticaj toplote na privredni rast.
Na osnovu toga je izračunata razlika između ostvarenog učinka i onog koji bi države imale da nije došlo do zagrevanja uzrokovanog ljudskim faktorom.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Kao početnu godinu svog istraživanja autori su izabrali 1990. kao tzv. „godinu znanja”: to je dve godine nakon uspostavljanja Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC) kada svest o rizicima globalnog zagrevanja postaje izraženija.
Ipak, naglašava se da je ovo možda konzervativno: tekstualne analize dokumenata Ujedinjenih nacija ukazuju na to da bi taj datum trebalo postaviti deceniju ranije, dok interni dokumenti kompanija otkrivaju da su neki od najvećih emitera bili svesni klimatskih rizika još oko 1980. godine.
Konzervativne su verovatno i procene o klimatskoj šteti: moguće je da stvarni gubici premašuju iznete iznose s obzirom na to da analiza odražava uticaje zagrevanja na ukupni privredni rast, ali ne uzima u obzir druge vidove štete.
