Čisti izvori, uključujući tu obnovljive izvore i nuklearne elektrane, prošle godine proizveli su 41% svetske struje, pokazuju rezultati novog velikog izveštaja istraživačkog centra Ember.
Ovo je prvi put od četrdesetih godina prošlog veka da su čisti izvori zajedno premašili udeo od 40% u proizvodnji električne energije. Kako se navodi, tada je energetski sistem bio 50 puta manji nego danas, a samo hidroelektrane proizvodile su preko 40% struje.
Ali i dalje od toga… Tokom 2024, čak 80 zemalja proizvelo je više od polovine svoje električne energije iz čistih izvora, računajući tu i 47 njih u kojima je udeo otišao preko 75%, stoji u izveštaju.
Uspeh se duguje najvećem do sada zabeleženom godišnjem rastu obnovljivih izvora: od preko 1.100 teravat-časova (TWh) novoproizvedene struje tokom prošle godine, skoro tri četvrtine došlo je iz obnovljivih izvora, odnosno 858 TWh. To je 49% više u odnosu na prethodni rekord iz 2022. godine (577 TWh).
Zahvaljujući ovom napretku, obnovljivi izvori obezbedili su rekordnih 32% svetske električne energije.
Sa udelom od 14%, hidroelektrane su ostale najveći pojedinačni izvor struje sa niskim karbonskim otiskom. Za njima slede nuklearne elektrane sa 9% čiji je udeo pao na najniži nivo u proteklih 45 godina.
Vetroparkovi i solarne elektrane zbirno su proizveli 15% električne energije, više od hidroelektrana.
Ipak, globalni porast potrošnje struje nadmašio je stope rasta čiste energije.
Posledično, proizvodnja iz fosilnih goriva prošle godine povećala se za 1,4%. Ovo je dovelo do toga da, u proizvodnji električne energije, emisije ugljen-dioksida dostignu novi rekord od 14,6 milijardi tona.
Tehnologije u usponu poput veštačke inteligencije (AI), data centara, električnih vozila i toplotnih pumpi doprinose tome da na globalnom nivou trošimo više struje.
Ali glavni pokretač povećane potrošnje, a onda i proizvodnje iz fosilnih goriva, bile su zapravo vrućine i rastuće potrebe za hlađenjem.
Da nije bilo toplotnih talasa, koje klimatske promene čine učestalijim i surovijim, proizvodnja iz fosilnih goriva skočila bi za svega 0,2% zato što bi rast obnovljivih izvora uspeo da pokrije 96% porasta potrošnje koji nije izazvan visokim temperaturama.
„Toplije vreme podstaklo je rast proizvodnje iz fosilnih goriva u 2024. godini, ali vrlo verovatno nećemo videti sličan skok u 2025”, ocenio je Fil Mekdonald iz Embera.
Prema njegovim rečima, tehnologije kao što su AI i električna vozila biće odgovorne za porast potražnje struje nadalje, ali solar i vetar moći će da zadovolje njihove energetske potrebe.
„Era rasta fosilnih goriva bliži se kraju, čak i u svetu brzorastuće potražnje”, zaključio je Mekdonald.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
U međuvremenu, situacija u Srbiji nije tako sjajna: vodeći energent u proizvodnji struje je ugalj sa udelom od 63% u 2024. Uključujući gas i ostala fosilna goriva, fosilna goriva proizvode preko dve trećine električne energije u našoj zemlji (69%).
Prema najnovijim podacima Embera, preostalih 31% proizvedene struje je zelenog porekla. Na tom polju dominiraju hidroelektrane sa udelom od 27,22% u ukupnoj proizvodnji, a slede vetar i solar sa zbirnim udelom od 3,09%. Ostatak se proizvodi iz bioenergije.
Bez obzira na to što smo, tokom prošle godine, iz vetra i solara dobili najviše struje do sada, 114 TWh, napredak ovih obnovljivih izvora kod nas i dalje je skroman: proizvodnja iz vetroparkova i solarnih elektrana porasla je za 19% u odnosu na 2023. godinu kada su proizvodili 96 TWh električne energije.
Ipak, zahvaljujući aukcijama održanim u februaru ove godine, Srbija dobija 645 megavata (MW) vetra i solara. Naša zemlja takođe je jedna od potpisnica dogovora sa Klimatskog samita u Dubaiju, održanog 2023. godine, o utrostručenju globalnih kapaciteta obnovljivih izvora do kraja decenije.
Zaključno sa 2023. godinom, Srbija je raspolagala sa 2,5 GW hidroelektrana, 0,51 GW vetra i 0,14 GW solara.
Već tri godine zaredom, najveći izvor nove električne energije na globalnom nivou je solar (+474 TWh u prošloj godini), a za više od polovine skoka u proizvodnji pomoću sunca zaslužna je Kina.
Brzinu solarne revolucije oslikava sledeći podatak: globalni kapaciteti solara duplirali su se u periodu od 2022. do 2024, sa jednog na dva teravata (TW). Za izgradnju prvog teravata solara, čovečanstvu su bile potrebne decenije napretka, dok je drugi dostignut samo dve godine kasnije.
